Шабан-агић Зуко и Гавран барјактар
0001 Још ни зоре ни бијела дана
0002 На Удбину пукоше љубарде,
0003 На граду се отворише врата,
0004 И изађе један чета мала,
0005 Пред четом је Шабан-агић Зуко,
0006 За Зуком је три стотин’ Турака,
0007 Иде Турчин уз Кунар-планину,
0008 Право иде Сењу бијеломе.
0009 Кад се близу Сењу примакоше
0010 До првога Сењанскога луга,
0011 Ту сједоше те се одморише,
0012 Ал’ не сједе Шабанагић Зуко,
0013 Но довати дивит и артију,
0014 Онда сједе, ситну књигу пише,
0015 Па је шаље Гаврановој кули,
0016 А у књигу овако говори:
0017 ”О Гавране, сенски барјактаре,
0018 ”Ја сам чуо и казију људи,
0019 ”Да ти имаш у потају вранца,
0020 ”Да на њему ни биљеге нема,
0021 ”А ретко га јашеш у години,
0022 ”На њему је ђузел-ћеисија,
0023 ”Па и седло од сама биљура,
0024 ”Пошаљи ми вранца од мејдана,
0025 ”И на вранцу седло од биљура,
0026 ”И уз вранца три хиљаде рушпа.
0027 ”Ако л’ ми га ти послати нећеш,
0028 ”Кунем ти се дином и аманом,
0029 ”Са мном има хиљада Турака,
0030 ”Б’јелу ћу ти кулу запалити,
0031 ”Твоју вјерну љубу заробити,
0032 ”Тебе, Влаше, жћива уватити,
0033 ”На муке ти живот извадити.”
0034 Књига дође кули Гаврановој,
0035 Ту Гаврана дома не бијаше,
0036 Само мајка и вјерена љуба,
0037 Женске главе па се препануле,
0038 Изведоше вранца Гавранова,
0039 И на њему седло од биљура,
0040 И сувише рушпа три иљаде,
0041 Па послаше Шабан-агић Зуку.
0042 Када шићар у лугове сиђе,
0043 Те стадоше дијелити Турци,
0044 Међу собом били бјеседили:
0045 ”Хвала Богу, ја добра шићара
0046 ”И без ране и без мртве главе!
0047 ”А какав је вранац од мејдана,
0048 ”Баш је бољи него ђогат Мујов.”
0049 Ал’ бесједи Шабан-агић Зуко:
0050 ”Још ја знадем и бољег шићара.”
0051 Па довати књигу и хартију,
0052 Ситну књигу по кољену пише,
0053 Па је шаље Иван-капетану:
0054 ”О Иване, силан капетане,
0055 ”Данас сам ти згоду ухватио,
0056 ”Кад Сењана у Сењу ти нема,
0057 ”Пошаљи ми дора од мејдана,
0058 ”О дорину ђузел-ћеисију,
0059 ”Покрај коња читав товар блага.
0060 ”Ако ли ми то послати нећеш,
0061 ”Кунем ти си вјеру ти дајем,
0062 ”Са мном има хиљаду Турака,
0063 ”Б’јелу ћу ти Сењу ударити,
0064 ”Тебе, Влаше, жива уфатити,
0065 ”На муке ти живот извадити,
0066 ”А бијелу кулу запалити,
0067 ”Бјерну твоју љубу заробити.”
0068 Тад се Иван у невољи нађе,
0069 Јер Сењана дома не бијаше,
0070 Па изведе дора од мегдана,
0071 Ођеде га и опусати га,
0072 Јошт им спреми читав товар блага.
0073 Кад тај шићар у лугове сиђе,
0074 Те стадоше дијелити Турци,
0075 Међу собом били бесједили:
0076 ”Мили Боже, да добра шићара!
0077 ”И без ране и без мртве главе.”
0078 А бесједи Шабан-агић Зуко:
0079 ”Јошт ја знадем и бољег шићара.
0080 ”Сутра јесте свијетла неђеља,
0081 ”Ја сам чуо да казују људи,
0082 ”Пораниће тридес ђевојака,
0083 ”Све сестара влашкије сердара,
0084 ”Иду младе по гори зеленој,
0085 ”Цв’јеће беру па се ките њиме,
0086 ”Пред њима је један добар јунак,
0087 ”По имену Звијер арамбаша,
0088 ”Јунака га у сво Сење нема.
0089 ”У Звијера гвоздена латинка,
0090 ”Ђе погледа, мора погодити,
0091 ”Ђе удари, мелем не требује.
0092 ”Да ли ам је њега преварити
0093 ”И његове савезати руке,
0094 ”Лако бисмо јагмили ђевојке.
0095 ”Браћо Турци, да се послушамо,
0096 ”Да идемо у врх од планине,
0097 ”Ту ја знадем једну воду ладну,
0098 ”И она се Чатрња позива,
0099 ”Као наша у нашу Удбину,
0100 ”Засједемо око воде тије,
0101 ”Да чекамо тридес ђевојака
0102 ”И Звијера силна каурина.”
0103 Одатле се Турци подигоше,
0104 И одоше ђе су наумили,
0105 Западоше око воде тије.
0106 Кад у јутру јутро освануло,
0107 Освануло и сунце грануло,
0108 А ево ти Звијер-арамбаше,
0109 Ђевојке се широм растуриле
0110 По планини цвијеће берући,
0111 Па дођоше на воду Чатрњу,
0112 Ђеца млада умивају лица,
0113 Звијер сједе под јелу зелену,
0114 Па уз јелу плећа прислонио.
0115 Ту јунаку лоша срећа била,
0116 Никад није тако учинио,
0117 Заспа Звијер уз јелу зелену.
0118 А то гледа Шабан-агић Зуко,
0119 Па се вуче од јеле до јеле,
0120 Докле дође Звијер-арамбаши.
0121 Опасује мукадем појасом,
0122 Док дугачку везу направише
0123 Па се ближе Зв’јеру примакоше,
0124 На грло му везу натурише,
0125 Натурише па је притегоше.
0126 Тад да ти је чуда погледати,
0127 Кад скочише Турци на Звијера.
0128 Док јунаку руке савезаше,
0129 Многе звијер ногам’ погазио,
0130 Четрнаест руку саломио.
0131 Пофаташе тридест ђевојака,
0132 Поведоше крвавој Удбини.
0133 Ђе је срећа, ту је и несрећа,
0134 Подиго се Гавран барјактаре
0135 Од честита Сења зенђилога,
0136 Покупио једну чету малу
0137 Од тридесет добрије јунака,
0138 Ђе гођ који био за мегдана,
0139 Па отишли до Турске Удбине,
0140 И не могли ништа задобити,
0141 Вратили се Сењу бијеломе.
0142 Кад се близу води примакоше,
0143 Онда вели Гавран барјактару:
0144 ”О Комнене, мили побратиме,
0145 ”Де се пењи јели у врове,
0146 ”Па погледај на воду Чатрњу,
0147 ”Ова вода није никад сама,
0148 ”Ал’ без вука, али без ајдука.”
0149 Онда Комнен отпаса оружје,
0150 Па се пење јели у врове.
0151 Гледа Комнен на воду Чатрњу,
0152 Виђе Комнен три стотин’ Турака,
0153 Међу њима тридес ђевојака
0154 И Звијера од Сења бијела.
0155 Како виђе, све позна Комнене,
0156 Па се хитро низ јелику врати,
0157 Све им каза што је и како је.
0158 Тад Сењани пушке докопаше,
0159 И у друма пута засједоше.
0160 Мало стало за дуго не било,
0161 А ето ти Шабан-агић-Зука,
0162 Јаше Турчин Гавранова вранца,
0163 А и сестру води гавранову
0164 А гледа га Гавран барјактаре
0165 Низ његову пушку џевердара,
0166 Па зекану даде ватру живу,
0167 Па погоди Шабан-агић-Зука,
0168 На прси му токе проломио,
0169 И на плећа пенџер отворио,
0170 Паде Турчин у зелену траву.
0171 На ма пуче тридес џевердара,
0172 Одма паде тридесет Турака.
0173 А да видиш од Сења Сењана,
0174 Потурише пушке џевердаре,
0175 Потегоше пламене анџаре,
0176 Па у Турке јуриш учинише,
0177 Од Турака млого јада граде,
0178 Седамдесет погубише глава,
0179 И отеше тридес ђевојака,
0180 Док дотрча Звијер арамбаша:
0181 ”Богом брате, Гавран барјактаре,
0182 ”Сијеци ми везе по рукама,
0183 ”Јер утече будалина Тале,
0184 ”На Ивану дору од мејдана,
0185 ”Однесе ми гвоздену латинку.”
0186 А Гавран му опростио руке,
0187 Кад да видиш Звијер-арамбаше,
0188 Трчи звијер пријекијем путем,
0189 Прије зађе пољу удбинскому,
0190 Ту засједе за камен студени.
0191 Ал’ ето ти будалине Тала,
0192 Тале јаше Ивова дорина,
0193 Сам у себи Турчин бесједио:
0194 ”Сад да видим кога од Сењана,
0195 ”Да му ломим кости на комаде.”
0196 А ти Звијер и гледа и слуша,
0197 Скочи Звијер, уфати дората,
0198 И Турчина за прси широке.
0199 С њиме удри о земљицу црну,
0200 Па му веже руке наопако,
0201 И свеза га дору за репину,
0202 Па пОсједе Ивова дорина,
0203 Иде јунак уз Кунар планину.
0204 Млпге турке срета у Кунари,
0205 Неки виче:куку њему, бабо,
0206 Звијер тјеши, а бије латинко,
0207 Док изађе на вр од Кунаре,
0208 Једанаест погубио глава.
0209 Кад Звијере до Чатрње дође,
0210 Ту одсједе дора од мејдана.
0211 Сви Сењани на ноге скочише,
0212 И Звијеру брату опростише,
0213 Што је заспо под јелу зелену.
0214 Шићарише, мејдан задобише,
0215 Отале се здраво подигоше,
0216 И одоше Сењу бијелому,
0217 Пјевајући и пушке мећући.
