ШТО МЕ ВАРАШ...
Што ме вараш? што се смешиш,
Судбо моја, на ме?
Ил' зашто ми кивној жељи
Потпирујеш пламе?
Што ме нудиш из пехара
Непознатим пићем?
Што се сиграш лакоумно
С млађанин ми жићем?
Остави ме... не буни ме!
Не ћу твога дара!
Ја се бојим препунога
Златна ти пехара!
Не би ништа, да се пелен
У њему пенуши,
Пелен није наудио
Никад мојој души.
Ал' како ме слашћу нудиш,
Тога пити не ћу:
Е од силне од милоте
Свиснућу, умрећу.
А ја, судбо, сад никако
Не би хтео мрети:
Та мени су и глогови
Сад шарени цвети!
Данас ми је рекла дика,
Да ме верно љуби,
Данас мене безазленка
Први пут пољуби.
Па остани, па остави
Слдатко твоје пиће...
Од данас се тек почиње
Право моје жиће!