Чујеш, нано, молим тебе лепо,
Немој мене удавати слепо;
Не лаком’ се па не тражи блага,
Тражиш блага, па ћеш наћи врага.
Већ ме подај, ког ја добро знадем,
Ког ја знадем и вољу имадем;
Ког ја мислим, ти ћеш добро знати —
Ти си добра, па ћеш мене дати,
Мене дати, њега зетом звати —
Он ће, нано, тебе поштовати.

Извор уреди

Стеван Бошковић. 1862. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 30.