ЧИСТО ТИ ЈЕ...
Чисто ти је било око
Као небо првог маја, —
Пуне су ми биле груди
Горких суза, уздисаја.
На лицу ти румен беше,
Осмејак на усти медни —
Мене боли притиснуше
Као тврди панцир ледни.
У срдашцу чисте жеље,
У очима севи миља...
Моја ј' душа живот клела
А твоја га благосиља.
Гледајући сретну тебе
Задрхта се, па уздану,
А из мутна, црна ока
На груди ти суза пану.
„За што ове горке сузе?“
Зачуђено ти ме пита;
А ја теби: „Јер је росна
Увек лепша ружа вита!“
