Мило Јововић

Јуначки сине, јуначког соја.
Увјек си био и бићеш вазда,
Ни од ког се до сад нијеси боја'
На свом огњишту био си газда.
Зато и Бранко царем те зове,
Јер не знаш што су ропске окове.

Безбројне, силне душманске чете
Сртаху да те малог униште,
Ал' твоје бојно копље их срете
И одби да ти мило огњиште
Остане легло слободних змаја,
Који не трпе ропскога ваја.

Јуначки сине, јуначког соја,
Да ли те има у св'јету равна
Да л' има игђе таког хероја,
Којега повјест помиње славна?
Ти голим мачем вазда и свуда
У твоје горе ствара' си чуда.

Дичи се, дичи јуначе врли!
Поносан буди на своме прагу;
Чувај га, брани и вјечно грли,
Покажи свагда поносном врагу,
Да се не плашиш бијесна грома,
Јер цар си мили својега дома.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 3., у Сомбору, 1. фебруара 1903., стр. 39.