Црна земљо и зелена траво

* * *


[Црна земљо и зелена траво]

Црна земљо и зелена траво,[1]
Што ме ниси покрила одавно,
Да не гледам јада по сокаку
Од момака и од дивојака,
Ди ми драги другу драгу љуби; 5
Ако љуби, Бог нека му суди!

Ораховац:

Црна земљо и зелена траво,
што ме ниси покрила одавно
да не гледам јада по сокаку
од момака и од дјевојака,
гдје ми драги другу драгу љуби. 5
Кад је љуби, бог нека му суди!


Референце

  1. Сваки се стих понавља с уметком „Јањо" послије четвртога слога.

Извор

  • Стојан Рубић: Народне пјесме: Дувно у Босни (Друго коло). Зборник за народни живот и обичаје јужних Славена (Загреб), књига XXIV, 1919., стр. 310.
  • Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 274.