Црна Траво, ти планинско место

* * *


[Црна Траво, ти планинско место]

Црна Траво, ти планинско место,
У те беше реакције често,
Реакције бугарских фашиста,
Свако знаде било је заиста,
Црну Траву с земљом поравнише, 5
И све редом ватром попалише,
Кад је свака реакција била,
Команданта Брку је тражила,
И остале наше партизане,
Што нас бране у најцрње дане. 10
Црна Трава сувише пасивна,
А за борбу постала је дивна.
Нико није изгубијо наду,
Партизанску слушао команду.
И радио из Москву нам каже: 15
— Окупатор да се не помаже. —
Црна Трава увек вести знала,
За сво време радио чувала.
Уз радио другар Стево пише,
Трећег дана вести излазише. 20
И на збору Смајевић нам вели:
— Ево браћо иду дани бели.
Немцима је сада прошла сила,
Русија их натраг повратила. —
И доцније друт Баја нам стиже 25
И устанак прави он подиже.
Омладина сва на збору доће,
Добровољно сва у борбу пође.
А и одбор за војску се брине,
Да имаде топлије хаљине. 30
Добровољно обуће се носи,
Само борци да не иду боси.
А девојке, наше другарице,
За другари плету рукавице.
И џемлера сваки војник има, 35
Сваком другу да не буде зима,
Црна Трава међу собом вели:
— И последњи залог да се дели! —
Црна Трава мало хране има,
Ал' што има, она дели свима. 40
Она увек слуша своје вође,
Док фашизму црни данак дође.
Због тога се многа жртва дала,
Док је влада фашистичка пала,
Бугарскога Богдана Филова, 45
И фашисте Добри Божилова.
Док не дође једна нова влада:
Из народа изашла је сада.
То је влада Славча и другова,
И поштени бугарских синова, 50
Који желе братство са Србију,
Међу себе крви да не лију.
Неће бити убиства одсаде,
Нема више фашистичке владе.
Кад је Славче код нас долазио, 55
Тад је Славче нама говорио,
Да нам преда бугарске крвнике
Што наш народ стављаше на муке.
То су били понајгори људи,
Ал им зато народ данас суди. 60

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Напомене

  • (Забележено у Црној Трави децембра 1944. год.)

Извор

  • Димитријевић, Сергије, Црнотравске и лесковачке народне песме ослободилачког рата и револуције (текстови), Научно дело, Београд, 1967., стр. 92-93.