* * *
Цвијет од ружице
Млада Мара рано подранила
Прије зоре и жаркога сунца
У бостању[1] да поспе цвијеће.
Туда проће челебија Васо
На својега коња великога, 5
Па ми Мари тако говораше:
„Душо, Маре, врло добро моје,
Дај ми ружу, жи’ти браћа била!”
Кад то чује прелијепа Маре,
Укинула цвијет од ружице, 10
Па је ружу Васу даровала.
(АСАНУ, бр. 8552/257, VIII, 43, бр. 48).
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Варијанте
Референце
Извор
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 4.
