Цвили, пишти у гору зелену

* * *


[Цвили, пишти у гору зелену]

Цвили, пишти у гору зелену,
Да л’ су виле ел су љуте змије?
Несу виле, несу љуте змије,
Да су змије под камен би биле,
Да су виле у гору би биле, 5
Но су тоја китени сватови
Најнапред је Стеван младожења,
Па по њега нанина невеста.
Наљути се Стеван младожења,
Па одломи грану божурову, 10
Па удари нанину невесту,
Удари ју по танке мараме,
Невеста је мртва припаднула.
Проговара нанина невеста:
— Скупите се, кићени сватови, 15
Копајте ми гроба преда цркву,
Посадите јелу танковиту.
Проговара Стеваи младожења;
— Скупите се, хиљаду сватови
Ископајте гроба до колена, 20
Сараните нанину невесту;
Над главу гу ружу посадите,
Над груди гу цркву направите,
Под ноге гу бунар ископајте.
Ко је дика, с ружу нек се кити, 25
Ко је болан, цркве нека иде,
Ко је жедан, воду нека пије.


Напомена

Видосава Илић, Бабичко. Песма по путу.

Референце

Извор

  • Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 151.