Цвет (Васа Живковић)
| Цвет Писац: Васа Живковић |
Ничи, ничи, крине бели,
Дивни цвете мој,
Над тобом се суза блиста
Љубавника, ој!
Ничи, цвете, чело главе
Ладног гроба, ах,
Где почива драге моје
Освећени прах.
Чиста љубав нек’ те снажи
И сунашца зрак,
Зора нек’ те росом поји,
Ноћце крепи мрак.
Ти си залог од љубави,
Моје драге дар,
Ах, у теби тужан гледим
Њеног лика чар.
Ничи, ничи, рад’ утехе,
Бели крине мој,
Разливај ми љупкост рајску
И вечито стој!
Октобра 1842.
Извор уреди
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 270
|