Цар и Милош чобанин
(Из Груже)
Овце чува Милош чобанине,
Овце чува по Шари планини,
Милош чува хиљаду оваца,
У хиљаду триста разбудница,
Пред овцама ован коловођа, 5
На овну је звоно од хиљаде,
А у звону бренце од стотине,
По бренцету драги каменови,
Па се пред њим види путовати,
У по ноћи као у по дана. 10
Тога чуда ни у цара нема.
У Милоша друго чудо кажу:
Има Мидош од челика дворе,
Око двора челичну авлију,
На авлији челичну капију. 15
Тога чуда ни у цара нема.
У Мвлоша треће чудо кажу:
Има Милош зелену ливаду,
У ливади зелено језеро,
По ливади девет паунова, 20
За њим’ шећу девет пауница,
А пре њима мудра видра шеће,
И за видром окићена куна.
Тога чуда ни у цара нема.
То се чудо на далеко чуло, 25
Зачуо је царе у Стамболу;
Како чуо, на ноге скочио,
Па написа од руке Фермане,
А прати их у Шару планину:
„Ој Милошу, горски чобанине! 30
„Како видиш сићана Фермана,
„Ти остави у планини овце,
„Па ти дођи мени у Стамбола,
„Ој Милошу! да се састанемо,
„И по једну ријеч говоримо". 35
Дође Ферман у Шару планину,
Виђе Милош што му царе каже,
Па избаци четири лубарде,
Аваз оде по Шари планини,
Скупише се стотина чобана, 40
Па Милошу ђеца говорила:
„Ој Милошу, наша ноглаввцо!
„Ал’ је воља, али је невоља,
„Те ти бацаш четири лубарде?"
Одговара Милош чобанине: 45
„Моја браћо, стотина чобана!
„Од цара ми ситан Ферман дође,
„Цар ме зове у Стамбола града,
„Да са њиме ријеч проговорим;
„Него браћо, стотина чобана! 50
„Чувајте ми хиљаду оваца,
„Док ја одем и докле се вратим."
То иврече Милош ’чобанине.
То изрече, а Бога помену,
Затрча се, оде низ планиау. 55
Сиђе Милош низ Шару планину,
Дохвати се поља и равнине,
Милош поља и равнине пређе,
Докле дође цару у Стамбола,
У Стамбола цару на диване. 60
Некте цару „селам" називати,
Но му сједе уз десно кољено,
Прије цара Милош проговара:
„Кажи, царе, што се поручив’о,
„И за мене Ферман одписив’о, 65
„Да ја теби у Стамбола дођем,
„Да по једну ријеч говоримо“?
Овако му царе говорио!
„Ој Милошу, горски чобанине!
„Јел’ истина што ми људи кажу, 70
„Да ти имаш што у мене нема:
„Да ти имаш хиљаду оваца,
„У хиљаду триста разбудница,
„Пред овцама овна коловођу,
„И на овну звоно од хиљаде, 75
„А у звону бренце од стотине,
„По бренцету драги ваменови,
„Па се пред њим види путовати
„У по ноћи као у по дана;
„Тога чуда ни у мене нема, 80
„У теб’ кажу људи да имаде“?
Одговара Милош чобанине:
„Истина је, царе од Стамбола!
„Истина је, ни ашити не ћу,
„У мен’ има, ак’ у тебе нема, 85
„Ја радио, Бог ми поклонио."
Онда му је царе говорио:
„Е то ћу ти, сине, опростити.
„Но Милошу, горски чобанине!
„Јед истина, што ми људи важу 90
„Да у тебе друго чудо има,
„Друго чудо, што у мене нема:
„Да ти имаш од челика дворе,
„Око двора челичну авлију,
„На авлију челичну капију; 95
„Тога чуда ни у мене нема.
„У теб’ кажу људи да имаде?“
Одговара Милош чобанине:
„Истина је, царе од Стамбола!
„Истина је, ни ашити не ћу, 100
„У мен’ има ак’ у тебе нема,
„Ја радио, Бог ми поклонио.“
Опет му је царе говорио:
„И то ћу, ти сине, опростити:
„Но Милошу горски чобанине! 105
„Јел’ истина, што ми људи кажу,
„Да у тебе треће чудо има,
„Треће чудо, што у мене нема:
„Да ти имаш зелену ливаду,
„У ливади зелено језеро, 110
„По ливади девет паунова,
„За њим’ шећу девет пауница
„А пред њима мудра видра шеће,
„А за видром окићена куна;
„Тога чуда ни у мене нема, 115
„У теб’ кажу људи да имаде?"
Одговара Милош чобанине:
„Истина је, царе од Стамбола!
„Истина је, ни ашити не ћу,
„Ја радио, Бог ми поклонио. 120
„Што ј’ у мене зелено језеро,
„То су моји пребијели двори;
„Што ј’ у мене зелена ливада,
„То авлија моја око двора,
„Сва авлија цвећем засађена; 125
„Што њом шећу девет паунова,
„То су мојих девет милих брата;
„Што за њима девет пауница,
„То су мојих девет милих снаха;
„Што пред њима мудра видра шеће, 130
„То је наша остарила мајка;
„Што за видром окићена куна,
„То је наша јединица сеја.“
Тада му је царе говорио:
„То ти, сине, опростит не могу. 135
„Но Милошу, горски чобанине!
„Каквом ћу те муком уморити?
„Али волиш да сабљу целиваш?
„Али волиш да лучем свијетлиш?
„Али волиш да по мору пливаш? 140
„Али волиш да о кули висиш?“
Одговара Милош чобанине:
„Не будали, царе од Стамбола!
„Што будалиш, кад будала ниси;?
„Сужан нисам, да сабљу целивам, 145
„Курва нисам, да лучем свијетлим,
„Дрво нисам, да на ватри горим,
„Риба нисам, да по мору пливам,
„Ни рубина, да окули висим;
„Но чујеш ме? царе од Стамбола! 150
„Ако ћеш ме царе уморити,
„А на правди Бога истинога:
„Нађи мени коња разломљена,
„Разломљена, давно не јахана,
„И нађи ми сабљу захрђалу, 155
„3ахрђалу, давно невађену,
„Затопи је тучом и оловом;
„Па ме коњу тури на рамена,
„Удри на ме синџир-гвожђе тешко,
„И на ноге троје букагије, 160
„А на руке троје белензуке;
„Па ме прати под Стамбола твога,
„Украј мора, у поље широко,
„Замном прати три хиљаде војске,
„Три хиљаде твојијех катана, 165
„Под хатима и под миздрацима.
„Ти се пењи на највишу кулу,
„Па ти гледај шта ћ’ од мене бити,
„Како ће ме разносити Турци
„Са сабљама и бојним копљама, 170
„С наџацима и са миздрацима!“
То је цару врло мило било.
Нађе њему коња разломљена,
Разломљена давно не јахана,
И нађе му сабљу захрђалу, 175
Захрђалу, давно не вађену,
Затопи је тучом и оловом.
Па га коњу тури на рамена,
А прати га под града Стамбола.
Украј мора, у поље широко, 180
Зањим прати три хиљаде војске
Три хиљаде турскијех катана,
На хатима а под миздрацима.
Цар се пење на највишу кулу,
Гледа, шта ће бити од Милоша, 185
Како ће га разносити Турци,
Са сабљама и бојним копљима,
С наџацима и са миздрацима.
Оде Милош у поље широко,
Па погледа небу и облаку, 190
Па се моли Богу истиноме,
И моли се Петки и Неђељи:
„Света Петко! одпекљај ми ноге,
„А Неђељо! одреши ми руке.“
Па се моли Петру и Николи: 195
„Свети Петре! наоштри ми сабљу
„А Никола! наљути ми коња;
„Дођи, вило, подметни ми крило,
„Да поћерам преко поља Турке.“
Што молио, Бог му поклонио: 200
Дође Петка и Неђеља шњоме,
Света Петка одпекља му ноге,
А Неђеља одреши му руке.
Оде Петка и Неђеља шњоме.
Дође Петар и Никола шњиме, 205
Свети Петар наоштри му сабљу.
А Никола наљути му коња.
Оде Петар и Никола шњиме.
Дође вила подметну му крило,
Па и вила оде под облаке. 210
Док ето ти три хиљаде војске,
На Милоша ударише Турци,
Чине јуриш са четири стране.
Боже мили и Богородице!
Да је коме стати па гледати, 215
Кад се Молош у Турке увуче,
Како кобац међу голубове;
Сече Турке свуда, на све стране
Хиљаду је сабљом погубио,
А другу је коњем прегазио, 220
А трећу је у море наћер’о,
Само Милош оста на мегдану.
А то царе гледи из Стамбола,
Из Стамбола са највише куле,
Па кад виђе шта би од Турака, 225
Препаде се царе од Стамбола:
„Авај мени до Бога милога!
„Шта уради Милош од Турака,
„Три хиљаде мојијех катана."
Па сиоди низ бијелу кулу, 230
Сиђе царе дочекат’ Милоша.
Док ето ти Милош чобанина,
На ђогату коњу разломљену,
Повадио сабљу захрђалу,
Дође Милош до цара пред кулу. 235
Цар с’ измаче, Милош се примаче,
Док доћера цара до дувара,
Па над царем сабљу повадио,
Одиста га погубити ћаше.
Ал повика царе од Стамбола; 240
„Богом сине, Милош чобанине!
„Опрости ми живот на мегдану,
„Ево теби три товара блага,
„И три коња, што ће носит’ благо.“
Тада се је Милош повратио, 245
У канију сабљу утурио,
Па узима три товара блага,
И три коња, што ће носит’ благо.
Цар Милошу натовари благо,
И далеко испрати Милоша, 250
На растанку пута му честита:
„Иди збогом, мој по Богу сине!
„Носи, сине, три товара блага,
„Води, сине, три коња витеза,
„Чувај овце боље нег’ си чувао, 255
„Теци боље него што си тек’о,
„Да сам знао, не би те ни звао.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
