ЦРНА НОЋИ...
Писац: Мита Поповић





     ЦРНА НОЋИ...
            
Црна ноћи, мутно чело,
Црно жиће црно доба —
Свуда раздор и неслога
Свуд клевета, лаж и злоба,
Свуд лукаве, тровне змије...
Хајде вино нек се пије!

Нек се пије, нек се троши,
Као турска крвца да је,
Нек звекећу гојне чаше,
Да не чујем уздисаје
Из недара што се краду
У големом нашем јаду!

Прва чаша рујна вина
Нека је у здравље роду
И Србину, на бојишту
Што ће пасти за слободу!
Од мејдана ко се боји:
Бројанице нека броји!

Ко је Србин, нек је Србин,
Нека љуби веру, бога!
После вере, после бога
Прва нек је њему слога!
Де се слога не поштује,
Тамо ропство ланце кује.

...Црна ноћи, мутно чело,
Црно жиће, црно доба —
Свуда раздор и неслога,
Свуд клевета, лаж и злоба,
Свуд лукаве тровне змије —
Хајде вино нек се пије!

Грмило је... севало је...
Страшне беху непогоде:
Локали су издајице
Твоју врелу крвцу, роде!
Ал' јунаци, што нам паше
Сачуваше име наше!

И још има, да нас чува
Свете правде страшног бога;
Ил' ако ни њега нема;
Ево мача пламенога!
Мач слободу нека брани,
Кад настану бурни дани!

...Црна ноћи, мутно чело,
Црно жиће, црно доба —
Свуда раздор и неслога
Свуд клевета, лаж и злоба,
Свуд лукаве тровне змије —
Хајде вино нек се пије!

Препуњена трећа чаша
Вина мрка, вина јака,
Нек у здравље буде, браћо,
Наших лепих девојака!
Та девојке то су нама
Што је крило тичицама!

Као црне, слепе ноћи
Што разгони сунце врело:
Тако осмеј девојака
Разведри нам мутно чело —
И право је, да се сећа
Свака чела свога цвећа!

Меке груди, слатки збори
Пољупци и загрљаји,
Тајне жеље и осмејци
И лагани уздисаји...
Ил' човеку што ће више,
Док му чила душа дише?

Још једаред браћо мила
Нек звекећу гојне чаше:
Презирите, што је туђе,
Пригрлите, што је ваше!
Сви реците: туђе не ћу,
Ал' за своје пашћу, мрећу!

Ко је певац, нека пева,
Ко је кројач, нека шије,
Ко је тежак, нека оре,
Јеванђеље поп нек штије —
Сваком своје ваља дати,
Па морамо процветати!

Н хтело би срце моје
Још и више да вам поје,
Ал' тавница ј' глава моја
Робови су мисли моје,
Па не могу куд би хтеле
Да полете мисли смеле.

Ад' доћи ће жељно доба
Бог дао, да добро слутим! —
Када све ћу да испричам,
Што ћу данас да оћутим;
А и дотле — што ћу друго
Да вам причам, браћо, дуго?

Црна ноћи, мутно чело,
Црно жиће, црно доба,
Свуда раздор и неслога
Свуд клевета лаж и злоба,
Свуд лукаве, тровне змије —
Хајде вино нек се пије!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.