Хаџи-Патак
Мили Павловићу
У нашега Хаџи-Патка
Џуба кратка.
А зашто је џуба кратка
У нашега Хаџи-Патка?
Хаџи-Патка срце боли,
Хаџи-Патак Фатку воли
Сваког дана Фатки ходи
И чим акшам укуише
Не чека ти Патак више -
Закуца му срце јаче,
Преко плота Фатки скаче
И са Фатком севдах води,
Јер је Фатка,
Као патка,
Назли хода,
А од рода!
Па још има једна згода:
Има Фатка свог мираза
Осим дизê и алмаза, -
Пет хиљада и пô грêшâ -
Све лантêшâ! -
С тога Хаџу срце боли,
С тога, алчак, Фатку воли.
Иако је стар и кратак
Још кухвета има Патак,
Па на сваки Фаткин миг
Преко плота, преко драче,
Патак скаче
Као гиг!
Али харзус Биба стара
Мрзи Патка ихтијара,
Па шћер своју Фатку кара:
"Окани се ихтијара,
Ихтијара Хаџи-Патка!"
Ал' у женске памет кратка -
Све једнако севдах води
И чим акшам укуише,
У соби је нема више:
На капиџик Патку ходи
И вереми без карара,
Чека свога ихтијара,
Ихтијара Хаџи-Патка.
Али синоћ би белаја,
Би белаја и русваја! -
Преко плота Патак скочи,
На капиџик Фатки крочи,
Ал' од једном, као зврк,
Хабер даде харзус-намет
И устаде на кијамет -
Да ишчупа Хаџи брк.
Бјежи Патак, -
Тур му кратак,
Али дуга, џуба пуста
И наш Хаџи-Патак суста;
А онако, на дохвату,
По бијелу, бива, врату,
Заушницу једну кратку
Привезала Биба Патку.
Хаџи-Патка срклет спопа,
Па, хајђиди! Хопа! Хопа!
Ни хатлија бржи није -
За њиме се џуба вије!
Аман! Аман!
Три миздрака и по, таман,
У висину Патак сукне
А нит' хукне, нит' јаукне!
Иако је стар и кратак
Још кухвета има Патак,
Па јуначки стисну очи -
Хопа! Хоп!
Преко плота јектен скочи
И гдје паде
Хабер даде
Као топ!
Ал' кубура дође друга:
Белај-чоха џуба дуга,
Пејдек-бради за трн запе,
Па га сапе, -
Дршће Патак као прут!
А угурсуз Биба стиже,
Руку диже
Па остриже
Маказама Патку скут.
У башчине Патак шмигну
А вас црвен као цреп! -
У махале хабер стигну,
За њиме се џумбус дигну:
"Одрезали Патку реп!"
Ето што је џуба кратка
У нашега Хаџи-Патка.