Хајка Атлагића и Јован бећар
0001 Пошетала Хајка Атлагића;
0002 На Хајкуни дивно одијело:
0003 Једна глава, седам перишана;
0004 Једне уши, а двоје минђуше;
0005 Једно грло, три дробна ђердана;
0006 Једне плећи, три кавада жута;
0007 Једне руке, троје белензуке;
0008 Једно срце, три златна појаса;
0009 На ногама гаће шаровите,
0010 Какве су јој клете искићене!
0011 До кољена вуци и бауци,
0012 Од кољена ситне веверице,
0013 А покрај њих све јуначки брци,
0014 На усперку пашин делибаша,
0015 Око њега тридесет делија;
0016 На учкуру двије кујунџије:
0017 Један кује, други позлаћује.
0018 Шета млада низ нову чаршију
0019 Пред дућане Јована бећара:
0020 „Божја помоћ, Јоване бећаре!”—
0021 „Здрава била, Хајко Атлагића!
0022 „Здрава била, и гаће дерала,
0023 „А и мени халвалука дала.”
0024 Вели њему Хајкуна ђевојка:
0025 „О Јоване, Бог те не убио!
0026 „А шта ћу ти дати халвалука?
0027 „Да бих дала везена јаглука,
0028 „У том нема за те халвалука;
0029 „Да бих дала танка бошчалука,
0030 „Ни ту нема за те халвалука;
0031 „Да бих тебе у ложницу звала,
0032 „Не ћеш, Јово, ћети мировати,
0033 „Веће хоћеш стати враговати.”
0034 Проговори дијете Јоване:
0035 „Ход’, Хајкуна, да се опкладимо,
0036 „У твој ђердан и у мог ђогата,
0037 „Ђе речемо, да се састанемо:
0038 „Јал’ у моме, јал’ у твоме двору,
0039 „Ил’ у башчи бега Атлагића,
0040 „Да заједно ноћцу преноћимо:
0041 „Које прије стане враговати,
0042 „Нека даде коња, ил’ ђердана.”
0043 Проговори Хајкуна ђевојка:
0044 „Чујеш ли ме, дијете Јоване!
0045 „Кад довече тавна ноћца дође,
0046 „Дођи, Јово, у зелену башчу
0047 „Под неранџу бега Атлагића,
0048 „Чекај мене под жутом неранџом.”
0049 Па ђевојка оде у дворове.
0050 Мисли Јово на дућану своме,
0051 Што му рече Туркиња ђевојка:
0052 Да л’ ће доћи, да л’ навести Турке.
0053 У то доба тавна ноћца дође.
0054 Шета Јово у зелену башчу
0055 Под неранџу бега Атлагића,
0056 Мало стаде под жутом неранџом,
0057 Стаде јека кроз зелену башчу:
0058 Стоји звека дробнијех ђердана,
0059 Стоји шкрипа жутијех кавада,
0060 Стаде клепет мества и папуча;
0061 Рече Јово, навела је Турке,
0062 Па побјеже кроз зелену башчу.
0063 Јави му се Туркиња ђевојка:
0064 „Куд ћеш, Јово? Ногу подломио!
0065 „Знаш ли, данас што си говорио.”
0066 Стаде Јово у зеленој башчи,
0067 Дође к њему Туркиња ђевојка,
0068 Узе Јова за бијелу руку,
0069 Води њега на горње чардаке,
0070 Па легоше у меке душеке.
0071 Заспа Јово како јагње лудо,
0072 Ал’ ђевојка спавати не може,
0073 Окреће се по меку душеку,
0074 Уд’ри Јова руком уз образе:
0075 „О Јоване, не дигао главе!
0076 „Зар ти жалиш твојега ђогата?
0077 „Да Бог да га узјахали Турци!
0078 „А мој ђердан попили хајдуци!”
0079 Кад то виђе дијете Јоване,
0080 Он загрли Туркињу ђевојку,
0081 Пољуби је три-четири пута,
0082 Да тко броји, и више би било.
0083 Па заспаше ђеце обадвоје.
0084 Кад се прену дијете Јоване,
0085 Танку кулу огријало сунце,
0086 Рече ријеч дијете Јоване:
0087 „Ој ђевојко, мртви сан заспала!
0088 „На пенџере огријало сунце,
0089 „Хоће мене Турци погубити.”
0090 Вели њему Туркиња ђевојка:
0091 „Не бој ми се, дијете Јоване!
0092 „Ја бих тебе могла оставити
0093 „И годину дана бијелијех
0094 „У нашему двору бијеломе,
0095 „Да не знаде ни отац ни мајка.”
0096 Па се скочи на ноге лагане,
0097 Па Јована у душеклук спрема
0098 И затрпа њега душецима.
0099 Ваздан Јово у душеку спава,
0100 Доке њима тавна ноћца дође,
0101 Те намири и оца и мајку,
0102 Иде Јову на горње чардаке,
0103 И Јована вади из душека,
0104 Донесе му господску вечеру,
0105 И покупи жутијех дуката,
0106 Па сиђоше пред подруме б’јеле,
0107 Опремише дора Атлагића,
0108 Оде Јово да под своју кулу,
0109 Те опреми својега ђогата
0110 И он узе, што имаде блага,
0111 Добријех се доватише коња,
0112 Па одоше у равне Котаре.
0113 Кад у јутру јутро освануло,
0114 Виђе љуба бега Атлагића,
0115 Ђе на кули не има ђевојке,
0116 Покупљено из ризнице благо,
0117 А не има коња у подруму:
0118 Брже гради књигу на кољену,
0119 За кћери је књигу оправила:
0120 „За што, кћери, да од Бога нађеш!
0121 „Своме оцу ти запали браду?
0122 „Старој мајци образе поцрни?”
0123 А Хајкуна другу шаље мајци:
0124 „Не будали, моја стара мајко!
0125 „Да ти знадеш, моја стара мајко,
0126 „Како влаше плаховито љуби,
0127 „Ти би мога баба оставила,
0128 „Па б’ отишла стара за каура.”
Избор
уреди- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 79-82.