Филип генерал осваја Зворник (Вогошћа)

Молио се Пилип генерале
Златној круни од Беча ћесару:
„Златна круно, од Беча ћесаре,
Дај ми изун и бесједу тврду,
Да начиним на тумбас ћуприју.
Да ја скупим војску силовиту,
Да претурим у земљу Турћију,
Да ти узмем сву Турћију листом,
А најприје Брчко у Турака,
Одмах ћу ти опремити кључе,
Опренрити кључе и хараче;
Прихватити шехер Тузлу доњу
Шехер Тузлу и горњу и доњу,
Прихватићу равну Бијељину,
И те ћу ти опремити кључе;
Отален ћу окретати војску,
Један дијел стојну Биограду,
И те ћу ти опремити кључе,
Осталу ћу окренути војску,
Окренути шехер Сарајеву,
Сарајево часом прихватити,
Сарајевске опремити кључе,
Опремити кључе и хараче;
Све градове хоћу прихватити,
С Дубровником хоћу саставити.”
А вели му од Беча ћесаре!
„Лало моја, Филип генерале!
Та Турћија с миром бити не ће.”
Опет му се Филип замолио
„Дај ми изун и бесједу тврду,
Сву Турћију хоћу прихватити,
Сву Турћију теби поклонити.”
Па му изун даде и бесједу:
„Купи војску, Филип генерале,
Седам краља од седам земаља,
Осмог краља од Беча ћесара.”
Скупља војску на пољу Зечеву,
Како који краља долазаше,
Сваки њега у руку љубљаше
А кад дође од Беча ћесаре,
Он се с њиме у лице пољуби;
Овако му ћесар бесједио:
„Хај аферим Филип генерале!
Кад си тол’ку сакупио војску,
А барем ћеш прихватити ђидо,
Прихватити Стамбол и Едрену,
Ето доље низ Уруменлију,
Равну Босну и Херцеговину,
А твој зете Шереметовићу
Прихватиће Ћабу и Медину.”
То му рече од Беча ћесаре,
На ону се опет пољубише.
Ја да видиш Филип генерала!
На тумбасе натури ћуприје,
Најнапријед јесте претурио,
Претурио три топа велика:
Дели Крња и дели Зеленка
И његову шибу позлаћену,
Што му бије четр’ест сахата,
За топом му натурио војску.
Пређе војска на земљу Турћију:
Узме најпре равну Бијељину,
Шехер Тузлу и горњу и доњу,
Прихвати му Брчко у Турака,
А све кључе њему опремаше,
Опремаше кључе и хараче;
Осталу је окренуо војску,
Окренуо шехер Сарајеву;
Сарајево јесте прихватио,
И те му је кључе опремио,
Опремио кључе и хараче,
Мали дио окренуо војске,
Окренуо камену Зворнику,
Сад да бије камена Зворника:
Бије Зворник три бијела дана,
И три дана и три ноћи тавне,
Ни креча му одбити не море.
Једно јутро Филип подранио,
Подранио Филип генерале
Прије зоре и прије сабаха,
На велика четири сахата,
Истом њему ситан аваз дође,
Овако му нетко бесједио:
„Чујеш ли ме Филип генерале,
Ти не удри камена Зворника,
Ти не удри сунцу од истока,
Веће удри сунцу од запада,
Па ћеш намах отворити врата,
Прихватићеш камена Зворника.”
Поћутио Филип генерале,
Намах тако јесте урадио,
Ударио сунцу од запада,
Намах му се отворила врата,
Прихвати се камена Зворника,
Прихватио кључе и хараче,
Опремио од Беча ћесару;
Добро њега ћесар миловао.