Фалио се Плетикоса Павле



Фалио се Плетикоса Павле

Фалио се Плетикоса Павле,
У механи, а пред капетаном:
— Имам сеју од петн’ест година,
Још је нико није ни видио,
А камоли јунак обљубио. — 5
Ал’ говори Никола из кола:
— Не фали се, Плетикоса Павле,
Синоћ сам ти код сестрице био,
Дао сам јој три жута дуката
И дао сам злаћене папуче. — 10
Кад то зачу Плетикоса Павле,
Он ти скочи канда се помами,
Па отиде своме белом двору,
Па се попе на горње чардаке,
Те ми пита своју милу сеју: 15
— Кам’ ти; сејо, кључи од сандука,
Да ја видим кол'ко дара имаш,
Дошло време да те удајемо! —
Ал' ми сеја брату одговара:
— Ја сам, брате, кључе изгубила, 20
Синоћ сам се са децом играла,
Те сам тако кључе изгубила. —
Наљути се Плетикоса Павле,
Па удари чизмом и мамузом,
Те развали шарене сандуке. 25
Ту он наће три жута дуката,
И још наће злаћене папуче;
Па говори својој милој сеји:
— Откуд теби три жута дуката,
И откуд ти злаћене папуче? — 30
Но ми сеја брату одговара:
— Учила сам девет девојака,
Те ми дале три жута дуката!
И учила ђаче самоуче,
Те ми дало злаћене папуче! — 35

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомене уреди

  • 1866, II, стр. 487.
  • Послао: И[ван] Јевтић, уч[ите]љ.
  • Народне песме, бр. XXXV.


Референце уреди

Извор уреди

  • Миодраг Матицки, Народне песме у Вили, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институтза књижевност и уметност, 1985., стр. 151-152.