[Фала Богу, фала јединоме]
Фала богу, фала једаноме,
да ли грми, да л’ се земља тресе?
Нити грми, нит се земља тресе;
шенл’к чини царе Сулејмане,
заробија лепога Стефана, 5
турија га у т’мна з’ндана;
говори му царе Сулејмане:
„Потурчи се, лијепи Стефане!
Даћу тебе половин државу,
и даћу ти млађу султанију.“ 10
Говори му лијепи Стефане:
„Ја нећу се млади потурчити,
ни Христову веру погазити,
да ми дадеш и целу државу,
да ми дадеш и млађу султанију; 15
ја имадем и своју државу
што је мене бабо оставија!”
Па га виде ћерка султанова,
говојри му ћерка султанова:
„Потурчи се, ја ћу да те узнем, 20
а мој бабо даће ти државу,
он ће т’ дати половин државу."
Говори гу лијепи Стефане:
„Ја нећу се млади потурчити,
нм Христову веру погазити, 25
да ми дадеш и целу државу;
ја имадем и своју државу
што је мени бабо оставио;
покрсти се, ја ћу да те узнем,
да те носим у земље каурске, 30
тамо да ми само свилу предеш,
свилу предеш, и на свилу седиш,
да те служив дванајес слушкиња."
Говори му султанова ћерка:
„Чујеш ли ме, лијепи Стефане! 35
Да чекамо петак, турски светак,
цар ће отис у белу џамјију,
а царица у вруће амаме,
мени ће ми кључе оставити”.
Па чекали петак, турски светак, 40
цар отиде у белу џамију,
а царица у вруће амаме,
њојзи су гу кључе оставили;
па се диже султанова ћерка,
отвори му т’многа з’ндана, 45
те ми пушти лепога Стефана;
па му узе до три добра коња,
Стефе шарца и султане вранца,
а трећега благом товарише;
отидоше преко турске земље, 50
отидоше земље кауринске.
К'д ми дође царе Сулејмане,
право иде код т’мног з’ндана,
па говори царе Сулејмане:
„А камо ми лепога Стефаиа? 55
А де ми је млађа султанија,
султанија, моја мила ћерка?"
Говорив му друге миле ћерке:
„Отишла је преко турске земље,
отишла је у земље каурске, 60
уграбила лепога Стефана”.
Пише књигу царе Сулејмане
те гу праћа млађој султанији,
у књизи гу овако говори:
„Чујеш ли ме, млађа султанијо! 65
Да л’ је оилом, да ли драгом вољом?
Ако било и то, ћеро, силом,
ће подигнем своју силну војску,
ће бастишем те земље каурске,
тебе ћу те, кћеро, избавити, 70
заробићу лепога Стефана!”
Кшигу гледа млађа султанија,
књигу гледа, другу ситну пише:
„А мој бабо, царе Сулејмане!
Неје силом, но је драгом вољом”. 75
Па ми дође царица госпођа,
па ми дође од врела амана,
право иде код з'ндана,
па говори царица госпођа:
„А де ми је лепога Стефана? 80
А де ми је млађа султанија?"
Говорив гу њене друге ћерке:
„Побегла је млађа султанија,
побегла је преко турске земље,
отишла је земље кауринске”. 85
Пише књигу њена стара мајка
па гу праћа млађој султанији:
„Да л је силом, да ли драгом вољом?
Ако било и то, ћеро, оилом,
ће подигнем једну силну војеку, 90
ће бастишем земље кауринске,
ће заробим лепога Стефана,
тебе ћу те, ћеро, избавити”.
Кшигу гледа млађа султанија,
књигу гледа, другу ситну пише: 95
„Чујеш ли ме, моја стара мајко!
Неје силом, већ је драгом вољом;
да знаш, мајко, што је слатко месо,
што је слатко месо свињетина,
сама би се, мајко, покрстила!"100
