У фабрици

У ФАБИРИЦИ
Писац: Ратко Павловић Ћићко^[1]

У ноћи без звука

У чопору гладних вукова

Људи болесни и без кукова

Самују!

У дну без тишине

У фабрици пуној прашине

Са порцијом прљаве сплачине

Дањују!

У ноћи без звукова

У чопору гладних вукова

Људи болесни и без кукова

Свањују!

У доба кад се буре сламају

Они по улицама чамују

И по локвама спавају

И са жаром у очима

И са болом у костима

И са болом у грудима

Стоје!

И целог дана

Љути и без сна

У тужном и жалосном вапају

Трају се да не скапају

На смрдљивом градском камену

Са грудима и у пламену

И болом у раскрвављеном рамену

Звере се и цере камену

Горећи у пламену!

У дану без тишине

У фабрици пуној прашине

Са порцијом прљаве сплачине

Живе —

Људи.

Извори