У споменицу другу Владимиру С. Цонићу

Војислав Илић

У споменицу другу Владимиру С. Цонићу Писац: Војислав Илић

Живот је људски што и дим,
Чаробне, тужне слике лете с њим;
За један трен, за један час,
Па као и њих нестаје нас -
И само празна успомена
Остаје даље за времена.

Мој драги Цоне! Дан ће доћи,
И запитаћеш себе сам:
Ах, где су оне бајне ноћи,
И где се деде онај плам?
И пријатељи где су знани?
И где су моји млади дани?

Јер наш је живот што и дим,
Чаробне, тужне слике лете с њим -
Залуд их натраг зовеш себи,
Време се смеје њима и теби.

14. април 1888.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 85, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.