У прољетној ноћи
Душо моја, ти не тужи тако!
Ево ноћи, ево слатке тајне!
Весело се вијни и узнеси
Плавом небу у звјездице сјајне.
Буди тица што се диже летом
И рај славни на високој грани;
Па од бола, од судбе и људи
Ти се, душо, светом пјесмом брани!
Сад, кад нојца драгом цв'јећу слази
На разговор и на слатко бдење,
сад, кад Господ умрлим се јавља,
Душо моја, слави васкрсење.
Заборави да си икад била
У мукама, јаду и олуји;
Утри сузе, вијни се, полети, -
На пјесмицу зову те славуји!