У подне

У подне Писац: Стеван Луковић

Жарко сунце усијало јако,
Изнурени једва мичу људи;
Небом пукло плаветнило јасно,
Тежак ваздух притискује груди.

Свет задремо̂. Ко̂ гробнице мрачне
Затворене куће пусте стоје;
Само једној на прагу, у хладу,
Пас жалосно склапа очи своје.

Издалека сањалица бледа,
Оборене главе, смерно ходи,
Ружу малу у рукама држи,
А грдна је сенка напред води.

Замишљена полако се спушта,
Дуг јој обод сенком лице крије...
Дуго сам је пратио погледом.
Ни очију подигнула није.

Извор

• Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 167.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стеван Луковић, умро 1902, пре 122 године.