У ноћи (За даљна брда бели дан се скрива)
| У ноћи Писац: Војислав Илић |
За даљна брда бели дан се скрива,
И тавне ноћи повија се сен;
Дубрава нема, кô да вечност снива,
Потмуло хуји... У засенак њен
По уској стази ја се будан крећем,
И слушам шумор кроз дубоки мрак,
И гледам земљу, окићену цвећем,
И жудно пијем миришљави зрак.
Преда мном поток вије се и краде
Кô сјајна пруга, светао и чист,
И баца искре на гранчице младе,
На шарен цветак, на зелени лист.
Уокруг мене тишина је само,
Кроз брсно грање бледи месец сја
Ја блудим даље... Ал' куда? и камо?
Нит разум каже, нити срце зна!
Почива земља, почивају људи,
Осећам чисто како дише ноћ;
Ал' моје срце, али моје груди,
спокојства слатког не познају моћ.
Па ипак, ја бих до зорице ране,
Блудио тако по тишини тој.
СлушајуЋ како дотичу се гране,
И тихо шире тајни шапат свој...
2. мај 1885.
Извори уреди
- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 250, Вук Караџић, Београд.
|