У дубини душе моје...

Алекса Шантић

У дубину душе моје
Твој премили поглед паде,
Као пољуб сунца врела
На њедарца руже младе.

Ох, то свети зрачак бјеше,
У ком рајско миље лежи:
Сваки душе осјећај ми
Разви се у цв'јетак свјежи.

И сада је душа моја
Перивој, гдје цв'јеће мири -
Сваки цв'јетак тебе сања,
Теби своја њедра шири!