У гају (1888)
Вјетрић пири
Ружа мири,
По њој трепти росе сјај;
Славуј поје
Пјесме своје
Љуља мили зел'ни гај.
Ја на траву
Мирисаву,
Лег'о - слушам његов пој,
Па у груди
Мојим с' буди,
Дивних жеља читав рој:
Српче свако,
Чило, лако,
Да имаде срдашце,
Да је чисто,
Као - исто
Славујево срдашце.
Да се гласи:
Да га краси
Безазленост, дивни цв'јет!
И да има
Пред очима,
Бога, што нам створи св'јет.
Да му с' моли,
Да га воли
Као Српство, језик свој,
Да га слави
Као прави,
Тај невини славља пој!
Често тако -
Хитро, лако
У зелени одем гај,
Од милине,
Срце сине -
Пјева, јер ту види рај!
3. маја 1888.