У берби

У берби Писац: Војислав Илић

Оживели виногради,

Хитамо им, ево, сви;

Ту се јури, трчи, ради,

Од песама поље ври —

У захлађу доле, усред густе сенке,

Поређане висе румене евенке,

Па те чисто маме: Ходи амо, ходи!

Та овако грожђе само овде роди!

А већ свака од њих румени се пуста,

Да ти сама вода удари на уста.

Разлежу се песме миле,

Од милине гори груд —

Берачице као виле

Неуморно лете свуд!

А стари бабајко надгледа и пази,

Обилази бурад, где се грожђе гази,

Па весео старац усред ове трке,

Задовољно суче рашчешљане брке;

Па скупио децу и грожђе им даје,

А песме се хоре — и веселе траје,

А деца се мала облизују само —

Та деца смо, деца — а шта друго знамо!