У Мујаге, сина материна

* * *


[У Мујаге, сина материна]

У Мујаге, сина материна,
зелена му гора око двора,
а пред двором зелена ливада.
Косци косе зелену ливаду,
у сваког је коса позлаћена, 5
у Мујаге бисером кићена.
У сваког је зелена доиама,
у Мујаге зелена кадифа,
бољи су му двори нег у цара.
Кад ја одох да му видим дворе, 10
ал’ му двори сребром поковани
и у двору два дирека златна.
Око двора лете соколови,
испред двора шећу паунице,
у двору му жарко сунце сјаше. 15
Што су двори сребром поковани,
оно су ми моје заовице;
што у двору два дирека златна,
оно ми је свекар и свекрва;
око двора што су соколови, 20
оно су ми млади дјеверови;
што пред двором шећу паунице,
оно су ми моје јетрвице;
што у двору жарко сунце сјаше,
оно ми је мој Мујага драги. 25


Референце

Извор

  • Босанска вила, година IХ, број 6, Сарајево, 30. март 1894, стр. 87-88.
  • Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 696.