У ДУБРАВУ...
У дубраву мирисаву —
У свионе твоје власи
Лепу киту свежа цвећа
Наместила, задела си.
Али цвеће шаровито
Краткога је жића, було,
У свилени твоји власи
Живо ти је увенуло.
Сиромашно, вело цвеће,
Што у твоји беше власи,
К'о да неси сестра њему
Бацила си, смрвила си.
И песме су моје цвеће,
Што их стварам у самоћи,
Крај блеђана жишка свога
Богодане сваке ноћи.
Скупоцено моје цвеће
Што ј' из срца поникнуло,
Брижљиво у киту вежем,
Па ју теби пружам, було.
Но ти ћеш и песме моје
Раскидати, погорити —
Да ј' у њима срце моје
Никад не ћеш помислити.
