У. Предић: Цар Лазар
У. Предић: Цар Лазар
Код ногу ми лежи штит
и мач, у руци крст.
А он, охол, поносит,
и хладан, чврст,
непоколебљив у својој вери
даљине гордо мери
сиве,
што се до неба вуку.
Сунце у једном пригушеном звуку,
изнемогло, меко,
мре негде на западу, далеко.
И преко жутог злата
на руху му, што сјаји,
падају, као самртни трзаји,
тешки валови скарлата.
А он слуша:
бат...бат...бат...
То Векови, што иду у Неповрат,
застану, да му се диве...
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|