УТЈЕXА
У мислима тајанственим
Зашто да се сјетна губиш?
Зашто срце да ти тужи
Кад љубљена, сејо, љубиш?
Сјај љубави и пјесништва
Зар довољан теби није?
Ил' просторе друге тражиш
Много шире и сјајније?
Тражи тржи, лети лети,
Није краја просторима;
Мој дух свуда сл'једиће ти
Неуморним на крилима.
Ако нигдје, а ја ћу те
Там' у божјем крилу стићи,
Гдје је свима крај жељама,
Нит' се даље може ићи.
Тамо, сејо, сви узори
Што сањају душе л'јепе
Стварним сјајем вјечно сјају,
Нит' од људске злобе стрепе.
Лети лети, ја ћу с тобом;
А ако ли снагом клонем,
Милосна ми пружи руку
Да у бездан не утонем ;
Па кад једном там' стигнемо
Гдје духови стан имају,
Љубав ћемо наставити
У вјечноме загрљају.
Ну за сада с бл'једа лица
Тај суморни застор скини;
Мила сејо духа мога,
Весела ми опет сини.
