Утекла дјевојка
Синоћ мајка оженила Јову,
А јутрое му утекла дјевојка
Из ложнице са руке деснице.
Однесе му ђуздан[1] из недара
У ђуздану хиљаду дуката. 5
Кад се Јово од сна пробудио
Ал му нема на руци дјевојке
У недрима од злата ђуздана!
Тешко паде Јову челебију,
Он не жали хиљаду дуката 10
Већ он жали лијепу дјевојку
Ђе јој бјело не обљуби лице.
Он излази горе на чардаке
Те облачи сјајну кубурију[2]
Па он оде тамо на ђелију 15
Па дозива ђелимђију млада:
Добро јутро млади ђелимђија
Што ћу т’ питат право да ми кажеш:
Кога с јутрос најприје превео?
Ђемиђија за бога ајао: 20
Кад ме питаш Јово ћелебија
Кад ме питаш право ћу ти казат’
Превезо сам лијепу дјевојку
Она носи хиљаду дуката,
Два ми даје да је не прокажем, 25
Два ми даје што сам је превезо,
Два ми даје да је не обљубим.“
Тврда вјера ђелимђији била
Па јој није лице обљубио
Кад с наслуша челебија Јово 30
Мртав паде на зелену траву
Мртав паде више пе устаде.
Прибиљежио Васо М. Ћуковић.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
- ↑ Кеса на прсима за новце.
- ↑ Налик па ћурак.
Босанска вила, година I, број 8, Сарајево, 16. априла 1886, стр. 125.
