Усту сила ето сила
|
Певач, место записа и напомена
На Бадњи дан, који падне на свете оце при клању божићњара завући повесмо тежине у грло да се добро натопи крвљу. Кад кога заболи гуша онда се повесмо разгреје и обавије око врата.
Узму се траве: крајац, селин набран пре изгрева сунчевог на Ђурђев дан, гушчи гркљан, рутвица, барут, жути шећер и нишадор па се све то натопи у љуту комову ракију и даје болеснику да пије.
Баје се овако: бајалица најпре метне у десну руку мало барута и чивита и растрља левом руком. За тим ухвати бонога за нос, извади му мало слина баци их на гушу бонога и рекне:
Референце
Извор
- Јован Л. Срећковић: Живот сељака у Левчу, лист Дело књига 18, 1898., стр. 291.
- Лазаревић, Велибор: Народне басме и лечења у Левчу и Темнићу; Лепосавић : Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, 2020., стр. 313. бр. 219.