Уставни амандмани XX до XLII (1971)

УСТАВНИ АМАНДМАНИ XX ДО ХLII

Ови уставни амандмани чине саставни део Устава СФРЈ и ступају на снагу даном њиховог проглашења.

АМАНДМАН XX

1. Радни људи, народи и народности остварују своја суверена права у социјалистичким републикама, и у социјалистичким аутономним покрајинама у складу са њиховим уставним правима, а у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији кад је то у заједничком интересу Уставом СФРЈ утврђено.

2. Социјалистичка Федеративна Република Југославија је савезна држава као државна заједница добровољно уједињених народа и њихових социјалистичких република, као и социјалистичких аутономних покрајина Војводине и Косова које су у саставу Социјалистичке Републике Србије, заснована на власти и самоуправљању радничке класе и свих радних људи, и социјалистичка самоуправна демократска заједница радних људи и грађана и равноправних народа и народности.

3. Република је држава заснована на суверености народа и на власти и самоуправљању радничке класе и свих радних људи, и социјалистичка самоуправна демократска заједница радних људи и грађана и равноправних народа и народности.

4. Покрајине су аутономне социјалистичке самоуправне демократске друштвено-политичке заједнице у којима радни људи, народи и народности остварују суверена права, а кад је то у заједничком интересу радних људи, народа и народности републике као целине Уставом Социјалистичке Републике Србије утврђено — и у републици.

5. Поред права која су им уставом обезбеђена у другим друштвено-политичким заједницама, народности остварују суверена права и у општини као основној друштвено-политичкој самоуправној заједници.

6. Самоуправни положај и права радног човека и грађанина у организацијама удруженог рада, интересним и месним заједницама, самоуправни положај грађана у општини, слободно самоуправно удруживање, активност и стваралаштво радних људи и грађана, равноправност народа и народности и основне слободе и права човека и грађанина, утврђени Уставом СФРЈ основа су, граница и правац остваривања права и дужности друштвено-политичких заједница у вршењу функција власти.

7. Одредбом тачке 1. овог амандмана замењује се одредба Одељка I става 2. Основних начела, а одредбом тачке 2. замењује се члан 1. Устава СФРЈ.

Укидају се члан 108. Устава СФРЈ и одредба тачке 4. става 3. Амандмана XVIII.

АМАНДМАН XXI

1. Основу социјалистичких самоуправних односа чини друштвено-економски положај радног човека у друштвеној репродукцији који му осигурава да, радећи средствима репродукције у друштвеној својини и одлучујући непосредно и равноправно с другим радним људима у удруженом раду о свим пословима друштвене репродукције у условима и односима међусобне зависности, одговорности и солидарности, остварује свој лични материјални и морални интерес и право да се користи резултатима свог рада и тековинама општег материјалног и друштвеног прогреса, да на тој основи што потпуније задовољава своје личне и друштвене потребе и да развија своје радне и друге стваралачке способности.

Ради обезбеђивања оваквог друштвено-економског положаја радног човека, зајемчује се радницима, као њихово неотуђиво право, да на основу свог рада у основним организацијама удруженог рада у којима се удружују и раде, као и у свим облицима удруживања и пословне сарадње тих организација, стичу доходак и управљају пословима и средствима друштвене репродукције и одлучују о дохотку који, као део укупног друштвеног дохотка, остваре у различитим облицима удруженог рада и удруживања средстава.

Доходак остварен у било ком облику удруженог рада и удруживања средстава припада у целини основним организацијама удруженог рада.

Од дохотка који основне организације удруженог рада заједнички остваре удруживањем и пословном сарадњом, припада свакој од тих организација део који одговара њеном доприносу остваривању тог дохотка и он је саставни део дохотка који основна организација удруженог рада остварује својим укупним пословањем и о коме радници у њој одлучују непосредно на основу свог рада.

Остварени укупни доходак у основној организацији удруженог рада представља материјалну основу права радника да одлучује о условима свог рада и о расподели дохотка и да стиче лични доходак у складу са начелом расподеле према раду и са порастом продуктивности његовог и укупног друштвеног рада.

2. Основна организација удруженог рада је основни облик удруженог рада у коме радници на основу свог рада непосредно и равноправно уређују међусобне односе у раду, управљају пословима и средствима друштвене репродукције, одлучују о дохотку и о другим питањима свог друштвено-економског положаја.

Радници у сваком делу радне организације (предузећа, установе и сл.) који представља радну целину у којој се резултат њиховог заједничког рада може потврдити као вредност на тржишту или у радној организацији и који се на тој основи може самостално изразити, имају право да такав део организују као основну организацију удруженог рада.

Радници основне организације удруженог рада у саставу радне организације имају право да своју основну организацију удруженог рада издвоје и конституишу као самосталну организацију на начин предвиђен законом.

Организовањем основне организације удруженог рада у саставу радне организације или издвајањем основне организације удруженог рада из састава радне организације не могу се повредити права радних људи у другим деловима те организације, нити интереси и права те организације као целине који произлазе из међузависности у раду или заједничког рада удруженим средствима, као ни једнострано мењати међусобне обавезе.

3. Доходак распоређују радници у основној организацији удруженог рада за своје личне и заједничке потребе и за потребе проширења материјалне основе удруженог рада и подизања радне способности радника. Од дохотка као резултата њиховог заједничког рада у организацији и укупног друштвеног рада, оствареног на тржишту и у целини међусобних односа и веза у различитим облицима радне сарадње и заједничког пословања, припада радницима за задовољење њихових личних и заједничких потреба део тог дохотка сразмеран њиховом раду и доприносу успеху и развоју организације који су дали својим радом.

Сваком раднику у организацији удруженог рада припада, сагласно начелу расподеле према раду, лични доходак сразмерно резултатима његовог рада и његовом личном доприносу успеху и развоју организације који је дао својим укупним, текућим и минулим радом у њој.

Резултат рада и лични допринос радника успеху и развоју организације удруженог рада основа су и мерило, поред других основа и мерила утврђених на начелима узајамности и солидарности, при одлучивању о употреби средстава издвојених у организацијама удруженог рада за њихове заједничке потребе.

4. Радници у основној организацији удруженог рада утврђују основе и мерила распоређивања дохотка и расподеле средстава за личне дохотке у складу са основама и мерилима утврђеним самоуправним споразумима и друштвеним договорима.

Ако се радници не придржавају основа и мерила утврђених самоуправним споразумима или друштвеним договорима, односно ако такви споразуми или договори нису закључени, а распоређивањем односно расподелом се нарушава начело расподеле према раду или нормалан ток друштвене репродукције, законом се могу утврдити мере којима се обезбеђују односи који одговарају тим споразумима или договорима, односно мере којима се обезбеђује равноправност радника у примени начела расподеле према раду.

5. Зајемчује се сваком раднику у удруженом раду друштвеним средствима да на основу свог рада остварује лични доходак и друга права најмање у висини односно обиму који обезбеђује његову социјалну сигурност и стабилност. Висина личног дохотка и обим ових права, као и начин њиховог остваривања, утврђују се самоуправним споразумом односно друштвеним договором или законом, у зависности од општег степена продуктивности укупног друштвеног рада и од општих услова средине у којој радник ради и живи.

6. Слободном разменом свог рада са радом радника у организацијама у области образовања, науке, културе, здравства и других друштвених делатности, као делом јединственог процеса друштвеног рада, радни људи обезбеђују своје личне и заједничке потребе у тим областима. Оваквим односима обезбеђује се радницима у тим делатностима једнак друштвено-економски положај као и радницима у другим организацијама удруженог рада.

Радници у организацијама удруженог рада друштвених делатности и корисници њихових услуга оснивају самоуправне интересне заједнице и самоуправним споразумима и уговорима утврђују међусобне односе, права и обавезе.

Самоуправне интересне заједнице могу радни људи као корисници оснивати и за задовољавање одређених личних и заједничких потреба и остваривање својих интереса на бази узајамности и солидарности, утврђујући на самоуправним основама своје заједничке и појединачне обавезе према тим заједницама и своја заједничка и појединачна права која у њима остварују.

Законом се могу утврдити обавеза образовања интересних заједница, начела за њихову организацију и за међусобне односе радника заинтересованих области рада, као и обавеза плаћања доприноса интересним заједницама ради финансирања њихове делатности на начелима солидарности и сразмерности доприноса личним дохоцима радника односно економској снази других обвезника.

7. Средства распоређена у основној организацији удруженог рада за проширивање материјалне основе рада, као део заједничких средстава друштвене репродукције, служе проширењу материјалне основе рада у тој организацији и у друштву као целини, сагласно интересу радника у организацији удруженог рада да се у њој користе тим средствима или да их удружују са средствима других организација ради заједничког рада и пословања.

Законом се може привремено ограничити располагање делом средстава друштвене репродукције или утврдити обавеза удруживања дела тих средстава ради финансирања одређених неопходних потреба друштвене репродукције, сагласно уставу односно покрајинском уставном закону.

8. Организације удруженог рада, у оквиру самоуправних споразума и друштвених договора, и друштвено-политичке заједнице, у оквиру својих уставом утврђених права и обавеза, дужне су да се, у складу са начелима узајамности и солидарности, старају о економској и другој помоћи организацијама удруженог рада које дођу у изузетне економске тешкоће и да предузимају мере за њихову санацију кад је то у друштвеном интересу.

Организације удруженог рада, саме или у оквиру самоуправних споразума, обезбеђују, на начелима узајамности и солидарности, средства за запошљавање, преквалификацију и остваривање других стечених права радника, кад услед технолошких и економских разлога престане потреба за њиховим радом у организацији.

Законом се могу утврдити одређене материјалне обавезе организација удруженог рада у циљу стварања заједничких средстава ради остваривања задатака из претходних ставова.

9. Ради задовољавања уставом односно покрајинским уставним законом утврђених општих друштвених потреба које остварују у друштвено-политичким заједницама, радници плаћају из дохотка основне организације удруженог рада или из својих личних доходака на основу закона утврђене порезе за те потребе.

Обавезе радника и организација удруженог рада према друштвено-политичким заједницама утврђују се у зависности од способности привреде да, у складу с достигнутим степеном продуктивности укупног друштвеног рада и с потребама материјалног и друштвеног развоја које одговарају њеним могућностима и дугорочним интересима развоја производних снага друштва, осигура задовољавање личних и заједничких потреба радних људи и потреба проширене репродукције, као и у зависности од способности организације удруженог рада да, у складу са општим обавезама привреде и са резултатима рада и успехом које оствари, осигура уставом утврђена права радника.

Ово начело се примењује и у свим другим случајевима кад се актима друштвено-политичких заједница, у оквиру њихових права и дужности утврђених уставом односно покрајинским уставним законом, привремено ограничава располагање средствима којима управљају организације удруженог рада или утврђује обавеза удруживања тих средстава.

10. Према организацији удруженог рада која не испуњава своје законом утврђене обавезе или која својим пословањем теже оштети друштвене интересе или у којој се битно поремети остваривање самоуправних права радника, могу се, под условима и по поступку предвиђеним законом, предузети посебне законом утврђене привремене мере.

11. Овим амандманом замењују се одредбе чл. 11, 12, 15. става 3. и 18. става 2. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXII

1. Свој рад и средства друштвене репродукције у основним организацијама удруженог рада радници слободно удружују у предузећима, установама и другим радним организацијама или у другим облицима удруженог рада, укључујући и оне који врше кредитне и банкарске послове и послове осигурања, ради повећања дохотка у основним организацијама удруженог рада и унапређења и развијања сопственог и заједничког рада и пословања и подизања производности укупног друштвеног рада.

Међусобне односе у овим организацијама радници уређују самоуправним споразумом о удруживању на основу равноправности, обезбеђујући у целини ових односа неотуђиво право радника да на основу свог рада управља пословима и средствима друштвене репродукције и одлучује о дохотку који остварује основна организација удруженог рада у којој ради.

Статут и други општи акти организације у којој су удружене основне организације удруженог рада не могу бити у супротности са самоуправним споразумом о удруживању.

Основне и друге организације удруженог рада носиоци су права и обавеза који им на основу устава, закона и самоуправног споразума о удруживању припадају.

2. Доходак који основне организације удруженог рада удруживањем рада и средстава и пословном сарадњом с другим организацијама заједнички остваре у виду камата на кредит или у другом виду, саставни је део дохотка који основне организације удруженог рада остварују својим укупним пословањем и припада овим организацијама сразмерно њиховом доприносу остваривању тог дохотка.

3. Организацији удруженог рада која се у свом пословању користи удруженим средствима других организација удруженог рада које по том основу имају право на учешће у њеном дохотку, морају у оквиру оствареног дохотка бити обезбеђена средства за личну и заједничку потрошњу радника, као и средства за проширивање материјалне основе рада према њеном доприносу заједничким резултатима рада.

Мерила за утврђивање средстава за личну и заједничку потрошњу радника и доприноса заједничким резултатима рада одређују се уговором у складу са јединственим начелима о удруживању средстава утврђеним савезним законом, као и са самоуправним споразумима и друштвеним договором о овим мерилима.

Удруживањем средстава не могу се стећи никаква својинска или друга трајна права. Право на учешће у дохотку друге организације по основу удруживања средстава гаси се, у складу са јединственим начелима о удруживању средстава и у складу са уговором, враћањем односно амортизацијом средстава чијим је удруживањем ово право стечено. Друга узајамна права и обавезе по основу удруживања средстава остварују се сагласно уговору.

4. Организације удруженог рада могу средства друштвене репродукције улагати у иностранству и користити се средствима страних лица, под условима и у границама утврђеним савезним законом.

Права страног лица на средства која улаже у организацију удруженог рада у земљи не могу се после закључења уговора умањити законом или другим актом.

5. Ради проширивања материјалне основе рада, организације удруженог рада могу прикупљати новчана средства грађана и обезбедити им, уз враћање ових средстава, и накнаду за уложена средства у виду камата или и других погодности.

6. Међусобни кредитни односи организација удруженог рада и њихови односи са другим лицима у оквиру кредитног система уређују се у складу са јединственим начелима утврђеним савезним законом.

Уговорима о међусобним кредитним односима између организација удруженог рада и о њиховим односима са другим лицима у оквиру кредитног система, не могу се, поред обавеза о условима коришћења и враћања кредита у границама одређеним законом, утврђивати и друге обавезе којима се ограничавају уставом утврђена права радника.

7. Ради остваривања заједничких интереса у обезбеђивању новчаних средстава за вршење и проширивање своје делатности, организације удруженог рада, интересне заједнице и друштвено-политичке заједнице могу уговором оснивати банке, као посебне организације удруженог рада за вршење кредитних и других банкарских послова.

Организације удруженог рада, интересне заједнице и друштвено-политичке заједнице, као и друга друштвена правна лица која удружују своја средства у банци, управљају пословима банке сагласно уговору о оснивању банке и статуту банке који се доноси у складу с тим уговором.

Средства која банка оствари својим пословањем, по издвајању дела за задовољавање личних и заједничких потреба радника који раде у банци и за унапређивање материјалне основе њиховог рада, расподељују се на друштвена правна лица која су удружила своја средства у банци, сагласно статуту банке.

Од дела средстава која се удружују у банци и дела расподељених средстава остварених пословањем банке, образује се резервни фонд банке.

Средства која се расподељују из дохотка банке могу се опорезивати само као приход лица на која су распоређена и на основу прописа и у корист друштвено-политичке заједнице којој се плаћа порез из дохотка тих лица.

Пословање банака које се односи на прикупљање штедних улога грађана, права и обавезе банака у вези с тим пословањем, као и права грађана да на основу својих штедних улога, поред уговорених камата, стичу и друга права, уређују се законом, у складу са јединственим начелима кредитног система.

8. Организације удруженог рада, интересне заједнице, друштвено-политичке заједнице и друга друштвена правна лица, који своја средства удружују у осигуравајућим и другим новчаним организацијама, имају у погледу управљања тим организацијама и у погледу расподеле у начелу иста права као и друштвена правна лица која удружују своја средства у банци.

Права грађана-осигураника на учешће у управљању, као и друга њихова права, утврђују се статутом у складу са законом.

Организације удруженог рада, интересне заједнице, друштвено-политичке заједнице и друга друштвена правна лица имају у организацијама удруженог рада које се, поред других делатности, баве и банкарским или сличним пословањем ради стицања дохотка, у начелу иста права као и друштвена правна лица која удружују средства у банци, и то у делу који се односи на то пословање.

Оснивање и пословање организација удруженог рада које се баве пословима промета робе и услуга уређује се у складу са начелима удруженог рада и самоуправљања, међусобног утицаја на пословну политику у оквиру њихове сарадње с производним и другим организацијама, заједничког преузимања ризика и заједничке одговорности за проширивање материјалне основе и повећање продуктивности рада у производњи и робном промету, као и одговарајућег учешћа у дохотку оствареном овом сарадњом.

9. Овим амандманом замењују се одредбе чл. 19. става 4. и 29. ст. 4. и 5. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН ХХIII

1. Самоуправним споразумом радници основних и других организација удруженог рада и интересне заједнице, усклађују међусобне интересе у друштвеној подели рада и друштвеној репродукцији, утврђују основе и критеријуме по којима они усклађују своје посебне интересе са заједничким интересима и утврђују међусобна права и одговорности и мере за њихово остваривање.

Самоуправни споразум обавезује организацију удруженог рада и интересну заједницу која га закључи или му приступи.

Основне и друге организације удруженог рада и интересне заједнице које сматрају да су самоуправним споразумом других организација удруженог рада повређени њихови интереси могу покренути поступак за преиспитивање самоуправног споразума на начин утврђен законом.

2. Друштвеним договором организације удруженог рада и њихове опште асоцијације, интересне заједнице, друштвено-политичке заједнице, синдикати и друге друштвено-политичке организације и друге самоуправне и друштвене организације обезбеђују и остварују самоуправно усклађивање и уређивање друштвено-економских и других односа од заједничког или општег интереса.

Друштвени договор обавезује организације и заједнице које га прихвате.

Друштвено-политичке заједнице, у оквиру својих права и дужности, могу законом или другим општим актом утврдити да је друштвени договор опште обавезан.

3. Поступак закључивања и спровођења самоуправног споразума и друштвеног договора заснива се на начелима јавности и равноправности учесника споразумевања и договарања.

Самоуправним споразумом и друштвеним договором утврђују се мере за њихово спровођење и материјална и друштвена одговорност учесника споразумевања и договарања.

АМАНДМАН XXIV

1. Зајемчује се слобода самосталног личног рада средствима рада у својини грађана кад обављање делатности личним радом одговара начину, материјалној основи и могућностима личног рада.

Радни људи који обављају такву делатност имају у начелу исти друштвено-економски положај и у основи иста права и обавезе као и радни људи у организацијама удруженог рада.

Законом се уређују услови обављања делатности самосталним личним радом средствима у својини грађана и својинска права на средства рада и на пословне просторије које одговарају обављању делатности самосталним личним радом.

2. Радни људи који самостално обављају делатност личним радом, могу сагласно уговору и закону, међусобно удруживати свој рад и своја средства рада у задругама и сличним организацијама, и у њима заједнички располагати дохотком из заједничког рада.

Радни људи који самостално обављају делатност личним радом могу, сагласно уговору и закону, свој рад и средства рада удруживати са организацијама удруженог рада у различите облике кооперације и друге видове пословне сарадње, и у оквиру те сарадње учествовати у управљању заједничким пословима и у расподели дохотка оствареног овом сарадњом.

3. Радни људи који самостално обављају делатност личним радом могу, кад је за обављање такве делатности потребан допунски рад других лица, запошљавати у ограниченом обиму друга лица на основу уговора.

Уговор о запошљавању закључују радни људи који запошљавају раднике и ови радници у складу са колективним уговором који закључују синдикална организација и одговарајућа привредна комора односно друга општа асоцијација у којој су представљени радни људи који самостално обављају делатност личним радом. Тим колективним уговором обезбеђују се овим радницима права сходно одредбама тачке 3. ст. 2. и 3. и тачке 5. Амандмана XXI.

4. Радни човек који самостално обавља делатност личним радом може свој рад и средства рада удруживати са радом других лица у посебним организацијама удруженог рада, које утврђује закон.

Радни човек који свој рад и средства рада удружује са радом других лица може самостално на основу својинског права располагати само оним делом дохотка оствареног у посебној организацији удруженог рада који му припада по основу средстава уложених у ову организацију на којима има право својине, а у складу са начелима која важе за удруживање рада и друштвених средстава у организацијама удруженог рада.

Остали део дохотка, по издвајању личних доходака удружених радника и радног човека који је с њима удружио свој рад и средства рада и који им припадају на основу рада, друштвена је својина и они њиме управљају сагласно уставним начелима о самоуправљању.

Радном човеку који свој рад и средства рада удружи са радом других лица у посебну организацију удруженог рада, зајемчује се право својине на средства која је унео у организацију, као и право да, сагласно уговору и закону, руководи пословањем организације и учествује у остваривању дохотка на основу резултата његовог рада и по основу уложених средстава у ову организацију на којима има право својине.

5. Законом се одређује кад се самостално обављање делатности личним радом уз коришћење допунског рада других лица из тачке 3. овог амандмана, који прелази границе законом дозвољеног допунског рада других лица, мора организовати као посебна организација удруженог рада по начелима из тачке 4. овог амандмана.

6. Законом се може утврдити да у брдско-планинским крајевима највећа површина обрадивог пољопривредног земљишта по домаћинству на коме земљорадници имају право својине, може бити већа од површине која је утврђена у члану 21. Устава СФРЈ.

7. Овим амандманом замењује се члан 22. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXV

1. Економски интереси радних људи и народа и народности Југославије остварују се на јединственом југословенском тржишту.

На јединственом југословенском тржишту радни људи и организације удруженог рада су равноправни у обављању делатности и стицању дохотка, на основу деловања законитости тржишта и друштвеног усмеравања привредног и друштвеног развоја на основама самоуправљања.

Противуставан је сваки акт и свака радња којима се нарушава јединство југословенског тржишта.

Друштвено-политичке заједнице су одговорне за обезбеђење јединства југословенског тржишта.

Полазећи од отворености југословенског тржишта, организације удруженог рада и друштвено-политичке заједнице, ради остваривања заједничких интереса на основама равноправних економских односа, успостављају и развијају међународну економску сарадњу, у складу са утврђеном политиком и прописима.

2. Основу јединства југословенског тржишта чине:

— слободно кретање и удруживање рада и средстава репродукције и слободна размена робе и услуга, научних достигнућа и стручних искустава — на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије;

— јединствен новац, јединствен монетарни систем, јединствена монетарна политика и заједничке основе кредитне политике;

— јединствен систем и заједничка политика економских односа са иностранством;

— слободно образовање и удруживање организација удруженог рада и слободно вршење њихове делатности на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије;

— развијање слободне утакмице на тржишту; самоуправно споразумевање и друштвено договарање о унапређењу производње и промета и интегрисању друштвеног рада;

— спречавање стицања преимућстава на основу монопола на тржишту и других друштвено и економски неоправданих преимућстава, у смислу члана 30. Устава СФРЈ;

— планирање привредног и друштвеног развоја.

Промет робе и услуга на територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије може се ограничити само на основу савезног закона.

3. Запошљавање грађана је слободно на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије под једнаким условима који важе у месту запослења.

Права на основу рада, без обзира у којој су друштвено-политичкој заједници стечена, признају се на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

4. Организације удруженог рада послују слободно и равноправно на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, сагласно прописима који важе у месту њиховог пословања.

5. Противуставни су прописи и други акти и радње којима се организације удруженог рада или радни људи на територији других република и аутономних покрајина, па тиме и друге републике и аутономне покрајине, стављају у неравноправан или неповољнији положај. Спорове који проистекну из оваквих противуставних или противузаконитих аката и радњи, укључујући и спорове о накнади штете која се тиме проузрокује, решава суд одређен савезним законом.

6. Ради обезбеђења равноправности организација удруженог рада у стицању дохотка и располагању резултатима рада и обезбеђења равноправности република и аутономних покрајина на јединственом југословенском тржишту, истовремено са утврђивањем заједничке економске политике, односно са доношењем мера за њено спровођење, утврђује се и обезбеђује компензација као саставни део мера заједничке економске политике за одговарајући плански период, ако се актима органа федерације нарушава таква равноправност.

7. Овим амандманом замењује се члан 28. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXVI

Друштвени план Југославије заснива се на друштвеном договору радних људи, организација удруженог рада, интересних заједница, општина и других самоуправних заједница и на договору република и аутономних покрајина о економској политици од заједничког интереса.

Друштвеним планом Југославије, на основу планова и програма развоја и заједнички оцењених могућности и услова развоја организација удруженог рада и других самоуправних организација и заједница, као и планова развоја и могућности и услова развоја република и аутономних покрајина и развоја целокупне друштвене заједнице и на тој основи усклађених заједничких интереса, утврђује се заједничка економска политика и, у складу с њом, усмерава друштвена репродукција на основама самоуправних социјалистичких друштвено-економских односа.

Друштвени план Југославије утврђује и смернице и оквире за доношење мера економске политике које доносе органи федерације у складу са Уставом СФРЈ утврђеним правима и дужностима, ради обезбеђивања услова за остваривање усклађених заједничких интереса удруженог рада односно заједничких интереса република и аутономних покрајина на јединственом југословенском тржишту.

Овим амандманом замењује се члан 121. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXVII

1. Емисиону функцију врши Народна банка Југославије.

Заједничку емисиону политику остварују Народна банка Југославије и народне банке република и народне банке аутономних покрајина.

Народна банка Југославије и народне банке република и народне банке аутономних покрајина су установе јединственог монетарног система.

2. Народна банка Југославије издаје новчанице и ковани новац и, у складу са заједничком емисионом политиком, утврђује обим емисије новца и предузима друге мере за остваривање те политике.

Народне банке република и народне банке аутономних покрајина, у оквиру заједничке емисионе политике, утврђују услове и начин коришћења новчаних средстава у републици односно аутономној покрајини и предузимају друге мере потребне за остваривање кредитне политике републике односно аутономне покрајине.

Народне банке република и народне банке аутономних покрајина не могу се бавити делатношћу пословних банака нити имати статус тих банака.

Народна банка Југославије и народне банке република и народне банке аутономних покрајина одговорне су, у оквиру својих права и дужности, за стабилност валуте, општу ликвидност плаћања и за спровођење заједнички утврђене монетарне политике.

Народна банка Југославије и народне банке република и народне банке аутономних покрајина самостално примењују савезним законом утврђене мере којима се остварују циљеви и задаци монетарно-кредитне политике. Пословне банке дужне су да се придржавају одлука које Народна банка Југославије и народне банке република и народне банке аутономних покрајина доносе ради остваривања те политике.

3. Пословима Народне банке Југославије управља Савет гувернера који чине гувернер Народне банке Југославије и гувернери народних банака република и народних банака аутономних покрајина. Савет гувернера је одговоран за спровођење емисионе и монетарно-кредитне политике.

4. Статус Народне банке Југославије и јединствено монетарно пословање народних банака република и народних банака аутономних покрајина уређују се савезним законом.

5. Послове платног промета у земљи, евиденцију и информативно-аналитичке послове о располагању друштвеним средствима, као и контролу располагања тим средствима и контролу извршавања обавеза радних и других самоуправних организација и друштвено-политичких заједница, обавља Служба друштвеног књиговодства.

6. Овим амандманом замењују се одредбе чл. 29. става 6, 31. и 117. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН ХХVIII

1. Републике и аутономне покрајине сарађују у области пореске политике и усклађују путем међусобних договора основе пореске политике и порески систем кад је то неопходно ради обезбеђења јединства и стабилности југословенског тржишта.

2. Савезним законом установљавају се врсте прихода који се остварују опорезивањем производа и услуга у промету и утврђују стопе опорезивања, осим за производе и услуге за које стопе опорезивања на основу савезног закона одређују друге друштвено-политичке заједнице.

3. Органи федерације могу ради спречавања и отклањања поремећаја на тржишту:

— предлагати да друштвено-политичке заједнице смање или повећају доприносе и порезе које оне утврђују;

— предлагати да друштвено-политичке заједнице одређени део својих прихода привремено не троше;

— дати иницијативу за договарање република и аутономних покрајина о основама њихове пореске политике.

Непостојање договора не спречава републике и аутономне покрајине да у оквиру својих права и дужности доносе акте и прописују мере.

4. Кад је то неопходно ради спречавања и отклањања већих поремећаја у привреди или кад то захтевају интереси народне одбране или друге ванредне потребе земље, органи федерације могу прописивати:

— границе у којима друштвено-политичке заједнице могу утврђивати своје приходе из дохотка организација удруженог рада и промета производа и услуга;

— обавезу организација удруженог рада, интересних заједница и друштвено-политичких заједница да образују резервна друштвена средства;

— привремену забрану располагања одређеним друштвеним средствима од стране организација удруженог рада, интересних заједница и друштвено-политичких заједница.

5. Порези и доприноси, осим пореза на имовину и на приходе од имовине, припадају друштвено-политичкој односно интересној заједници која обезбеђује задовољавање потреба односно вршење услуга раднику и грађанину или члановима њихове породице.

Кад су место задовољавања потреба односно коришћења услуга и место запослења радника у различитим републикама и аутономним покрајинама, примена овог начела уређује се савезним законом.

6. Организација удруженог рада плаћа порезе и доприносе према прописима који важе на територији на којој она трајно обавља своју делатност.

7. Овим амандманом замењују се одредбе чл. 27. става 3. и 124. Устава СФРЈ и одредба тачке 4. Амандмана XVI.

АМАНДМАН XXIX

1. У Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији народи и народности и радни људи и грађани остварују и обезбеђују: сувереност, равноправност и националну слободу, независност, територијалну целокупност, безбедност и друштвену самозаштиту, одбрану и међународни положај и односе земље са другим државама и међудржавним организацијама, систем социјалистичких самоуправних друштвено-економских односа, јединствене основе политичког система, основне демократске слободе и права човека и грађанина, солидарност и социјалну сигурност радних људи и грађана и јединствено тржиште, и усклађују заједнички привредни и друштвени развитак и друге своје заједничке интересе.

2. Ови заједнички интереси остварују се:

— преко органа и организација федерације, уз равноправно учешће и одговорност република и аутономних покрајина у овим органима и организацијама у утврђивању и спровођењу политике федерације;

— непосредном сарадњом и договором република, аутономних покрајина, општина и других друштвено-политичких заједница;

— самоуправним споразумевањем, друштвеним договарањем и удруживањем организација удруженог рада и других организација и интересних заједница;

— делатношћу друштвено-политичких и других организација и удружења грађана;

— слободним и свестраним активностима грађана.

3. Уставом СФРЈ се утврђују права и дужности које федерација, у остваривању заједничких интереса, врши преко савезних органа и организација у складу са Уставом СФРЈ.

4. Уставом републике, уставним законом аутономне покрајине, законом, самоуправним споразумом, друштвеним договором, статутом општине, статутом месне заједнице, статутом интересне заједнице, статутом и самоуправним споразумом о удруживању организација удруженог рада и другим самоуправним општим актима, народи и народности, радни људи и грађани утврђују које заједничке интересе остварују у тим заједницама и начин њиховог остваривања.

5. Овим амандманом замењује се члан 113. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXX

1. Социјалистичку Федеративну Републику Југославију представљају Уставом СФРЈ одређени органи федерације.

2. Федерација преко савезних органа и организација:

1) обезбеђује независност и територијалну целокупност Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и штити њен суверенитет у међународним односима; одлучује о рату и миру;

2) уређује основна права радних људи у удруженом раду којима се обезбеђује њихов Уставом СФРЈ утврђени положај у самоуправним и друштвено-економским односима, као и основна права организација удруженог рада, интересних, друштвено-политичких и других заједница у погледу средстава у друштвеној својини; уређује основна права радних људи ради обезбеђења њихове социјалне сигурности и солидарности;

3) уређује уговорне и друге облигационе односе у области промета робе и услуга; уређује основне својинско-правне и друге основне правне односе којима се обезбеђује јединство тржишта; уређује основне имовинско-правне и друге материјално-правне односе у области поморства, унутрашње пловидбе и ваздушног саобраћаја; уређује ауторско право;

4) уређује основе система друштвеног планирања и утврђује друштвени план Југославије; утврђује основе припрема привреде и друштвених служби за функционисање у рату; уређује монетарни систем; утврђује законска средства плаћања и политику емисије новца и обезбеђује њено спровођење; уређује платан промет у земљи и са иностранством, образовање новчаних и девизних резерви и располагање њима, основе кредитног и банкарског система, кредитне и друге облике улагања домаћих лица у иностранству и страних лица у Југославији; уређује основе система осигурања имовине и лица; уређује и обезбеђује систем мера којима се спречава нарушавање јединства тржишта; уређује систем друштвене контроле цена и обезбеђује непосредну контролу цена робе и услуга од интереса за целу земљу; уређује и обезбеђује савезне робне резерве за обезбеђивање потреба земље у случају рата и других ванредних прилика и ради обезбеђења стабилности тржишта у случају већих поремећаја на тржишту; уређује и спроводи мере ограничења тржишта и слободе промета робе и услуга од интереса за целу земљу у случају елементарних несрећа и несташице добара неопходних за потребе привреде и живот грађана; уређује систем спољнотрговинског и девизног пословања и другог економског пословања са иностранством и обезбеђује извршавање савезних закона у тим областима; уређује царински систем, царинску тарифу и мере ванцаринске заштите и обезбеђује њихово спровођење; уређује услове за отварање и рад царинских зона; уређује и обезбеђује кредитирање бржег развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина; утврђује и обезбеђује приходе који јој по Уставу СФРЈ припадају; утврђује начела функционисања Службе друштвеног књиговодства; уређује основе правног положаја и пословања организација удруженог рада на јединственом привредном подручју Југославије; уређује удруживање привредних организација у привредну комору за територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; уређује обавезно удруживање радних организација у пословне заједнице кад то захтева технолошко јединство система у појединим областима и кад је то од интереса за целу земљу;

5) уређује основе система народне одбране и стара се о његовом спровођењу; уређује основна права и дужности грађана, организација удруженог рада и других организација у области народне одбране; утврђује основе планова и припремних мера за одбрану земље; проглашава мобилизацију; остварује врховно командовање оружаним снагама; уређује и организује Југословенску народну армију и командује њом; уређује војну обавезу грађана и заштиту чланова породица лица на обавезној војној служби; уређује статусна и друга питања лица на служби у Југословенској народној армији и војних лица, војно школство, војне судове и војно тужилаштво; уређује и обезбеђује социјално осигурање и заштиту војних лица и њихових породица; уређује и обезбеђује основна права бораца, војних инвалида и породица палих бораца;

6) утврђује политику међународних односа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и стара се о њеном спровођењу; одржава политичке, економске и друге односе са другим државама и међудржавним организацијама; закључује, ратификује и обезбеђује извршавање међународних уговора; обезбеђује извршавање међународних обавеза Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; штити држављане Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и њихове интересе и интересе домаћих организација у иностранству; уређује остваривање међународних односа и уређује организацију и делатност служби иностраних послова федерације;

7) уређује основе система заштите Уставом СФРЈ утврђеног поретка (државна безбедност); обезбеђује делатност службе државне безбедности која је неопходна за остваривање Уставом СФРЈ утврђене одговорности савезних органа и усклађује рад органа који врше послове државне безбедности;

8) уређује држављанство Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; утврђује основне податке за матичне књиге и личне карте; уређује празнике и одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије;

9) уређује контролу промета робе преко државне границе, режим преласка преко државне границе, положај, боравак и заштиту странаца у Југославији, заштиту живота и здравља људи од заразних болести које угрожавају целу земљу, заштиту стоке и биља од заразних болести које угрожавају целу земљу, стављање у промет лекова и уношење и растурање стране штампе и других средстава масовног комуницирања, и обезбеђује извршавање савезних прописа у тим областима кад је то у интересу целе земље утврђено савезним законом; уређује режим обалног мора, уређује контролу путничког саобраћаја преко државне границе; уређује правни положај страних правних лица у Југославији; уређује заштиту човекове средине од опасности за живот и здравље људи које угрожавају целу земљу; уређује превоз запаљивих течности, гасова, експлозива и радиоактивних и других опасних материја кад је то од интереса за целу земљу; уређује промет отрова и производњу и промет опојних дрога; уређује основе режима вода од интереса за две или више република; уређује положај иностраних информативних установа и представника иностраних средстава информација; прописује ограничење или забрану слободе коришћења штампе и других видова информисања ако се они користе ради рушења основа социјалистичког демократског уређења утврђеног Уставом СФРЈ или угрожавања независности земље, или ради угрожавања мира и равноправне међународне сарадње;

10) уређује и обезбеђује безбедност ваздушног саобраћаја; уређује основе безбедности у осталим областима саобраћаја; уређује основе система комуникација и обезбеђује извршавање савезних прописа у области радио-веза кад је то у интересу целе земље утврђено савезним законом;

11) уређује опште услове за изрицање казнених санкција за кривична дела и привредне преступе и врсте тих санкција, одређује кривична дела против народа и државе, човечности и међународног права, против угледа СФРЈ, њених органа и представника, против угледа стране државе и организација и угледа њихових шефова и представника, против службене дужности службених лица у савезним органима и организацијама, против оружаних снага, као и кривична дела и привредне преступе којима се нарушава јединство југословенског тржишта или повређују савезни прописи; уређује одговорност и санкције за прекршаје којима се повређују савезни прописи и поступак по прекршајима који воде савезни органи; уређује општи управни поступак и судске поступке;

12) уређује мере и обезбеђује контролу мера; уређује заштиту проналазака, техничких унапређења, жигова, знакова квалитета, ознака порекла производа, узорака и модела, као и стандарде, техничке нормативе и норме квалитета производа и услуга, и обезбеђује извршавање савезних прописа у овим областима, кад је то у интересу целе земље утврђено савезним законом;

13) уређује и организује прикупљање и обраду статистичких и других података о стању и кретању становништва и о економским и другим појавама од интереса за целу земљу;

14) уређује решавање сукоба републичких односно покрајинских закона са законима других република односно покрајина (колизионе норме) и сукоба надлежности између републичких односно покрајинских органа са територија разних република; уређује решавање сукоба закона са прописима других земаља;

15) уређује организацију и начин рада органа федерације, као и материјалне и друге односе савезних органа и организација; уређује изборе за органе федерације; уређује права радника из рада и по основу рада у савезним органима и организацијама;

16) штити уставност утврђену Уставом СФРЈ и законитост у складу са Уставом СФРЈ;

17) врши друга права и дужности утврђене Уставом СФРЈ.

3. Овим амандманом замењују се чл. 114. до 116. и 160. до 162. Устава СФРЈ, као и одредба тачке 1. Амандмана IV.

АМАНДМАН XXXI

1. У остваривању Уставом СФРЈ утврђених права и дужности, органи федерације утврђују политику и доносе законе и друге акте.

2. У областима које су уређене савезним законом, републике и аутономне покрајине, у оквиру својих права и дужности, могу доносити законе.

Ако у областима које се уређују савезним законом такав закон није донет, републике односно аутономне покрајине могу доносити своје законе ако је то од интереса за остваривање њихових права и дужности.

3. Односи за које је појединим одредбама чл. 1. до 122, 124. до 159. и 252. став 4. Устава СФРЈ, као и одредбама важећих уставних амандмана уколико се не односе на органе федерације, прописано да се уређују савезним законом или законом, уређиваће се републичким односно покрајинским законом, ако амандманима XX до XLI није одређено да се регулишу савезним законом.

4. У оквиру Уставом СФРЈ утврђених права и дужности савезни органи утврђују политику извршавања савезних закона и других аката Савезне скупштине, прате њихово извршавање и спровођење и врше друге политичко-извршне и управне послове.

Савезни органи, у оквиру Уставом СФРЈ утврђених права и дужности, непосредно одговарају за извршавање и примењивање савезних закона и других савезних прописа у областима међународних односа, народне одбране, државне безбедности, економских односа с иностранством, обезбеђења јединства југословенског тржишта, финансија, запошљавања, заштите југословенских грађана на раду у иностранству, као и у другим односима у којима органи федерације, према амандманима XX до XLI, обезбеђују извршавање савезних закона и других савезних прописа.

5. Савезни органи могу бити овлашћени да доносе прописе о извршавању савезних закона и других савезних прописа за чије су извршавање непосредно одговорни.

Савезни органи могу вршити инспекцијске послове са овлашћењима утврђеним савезним законом, кад су непосредно одговорни за извршавање и примењивање савезних закона и других савезних прописа.

6. За извршавање и примењивање савезних закона у областима у којима савезни органи нису непосредно одговорни, одговорни су органи у републикама и аутономним покрајинама.

У складу са овом одговорношћу односи између савезних органа и органа у републикама односно аутономним покрајинама у извршавању и примењивању савезних закона заснивају се на међусобној сарадњи, обавештавању и договарању.

Савезни органи управе опште са општинским органима управе преко одговарајућих републичких односно покрајинских органа.

У пословима који се односе на војну обавезу и војну мобилизацију људи и материјалних средстава, савезни органи управе могу општити и непосредно са општинским органима управе.

Ако органи у републикама односно аутономним покрајинама не извршавају савезне законе или друге савезне прописе за чије су извршавање одговорни, Савезно извршно веће упозориће на то извршно веће републике односно извршно веће аутономне покрајине и предузеће друге мере у оквиру својих права и дужности.

7. Савезни закони и други општи акти савезних органа доносе се и објављују у службеном листу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у аутентичним текстовима на језицима народа Југославије, утврђеним републичким уставима.

Савезни закони и други општи акти савезних органа објављују се у службеном листу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије као аутентични текстови и на језицима албанске и мађарске народности.

8. Овим амандманом замењују се одредбе чл. 85. става 2, 119. ст. 1. и 3. до 6, 120, 126. до 129. и 131. става 1. Устава СФРЈ, тач. 1. до 3. Амандмана XVI и тачке 2. става 3. Амандмана XVIII.

АМАНДМАН XXXII

1. О промени Устава СФРЈ одлучује Савезна скупштина уз сагласност скупштина свих република и аутономних покрајина, по поступку утврђеном Уставом СФРЈ. Ако се променом Устава СФРЈ уређују само положај република и међусобни односи федерације и република, о промени Устава СФРЈ одлучује Савезна скупштина, уз сагласност скупштина свих република.

Предлог да се приступи промени Устава СФРЈ може поднети и скупштина републике и скупштина аутономне покрајине.

Савезна скупштина може одлучити да се приступи промени Устава СФРЈ ако се са предлогом за приступање промени Устава СФРЈ сагласе скупштине свих република и аутономних покрајина, односно скупштине свих република.

2. Нацрт промена Устава СФРЈ претресају и скупштине свих република и аутономних покрајина и дају своје мишљење о њима.

Кад добије мишљење од осталих већа Савезне скупштине и скупштина република и аутономних покрајина, Веће народа утврђује предлог за промену Устава СФРЈ.

3. Промена Устава СФРЈ усвојена је кад се са текстом прихваћеним од Савезне скупштине сагласе скупштине свих република и скупштине аутономних покрајина, односно скупштине свих република.

Ако се скупштина једне или више република односно скупштина аутономне покрајине, не сагласи са текстом промене Устава СФРЈ прихваћеним од Савезне скупштине, предлог да се приступи промени Устава СФРЈ по питању о коме није постигнута сагласност не може се ставити на дневни ред пре истека једне године од дана кад Веће народа утврди да не постоји сагласност.

Усвојену промену Устава СФРЈ проглашава Веће народа.

АМАНДМАН ХХХIII

1. Ради остваривања одговорности република и аутономних покрајина у вршењу одређених функција федерације, органи федерације, на основу усаглашених ставова с надлежним републичким и покрајинским органима, утврђују основе друштвеног плана Југославије и доносе акте о утврђивању политике и законе којима се уређују односи у областима:

— монетарног система и емисије новца;

— девизног система, спољнотрговинског промета и кредитних односа са иностранством;

— царинске и ванцаринске заштите;

— друштвене контроле цена производа и услуга;

— кредитирања бржег развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина;

— утврђивања прихода друштвено-политичких заједница који се остварују опорезивањем производа и услуга у промету (тачка 2. Амандмана XXVIII);

— система, извора и укупног обима средстава за финансирање федерације (тачка 3. Амандмана XXXIV).

Органи федерације, на основу усаглашених ставова с надлежним републичким и покрајинским органима доносе акте којима се утврђују мере ограничења тржишта и слободног промета робе и услуга и мере које су основ за компензацију и начин и облик компензације, као и акте којима се прописује удруживање привредних организација у привредну комору за целу територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и обавезно удруживање радних организација у пословне заједнице (тачка 2. Амандмана XXX).

Акти односно закони којима се утврђује политика или уређују односи у областима из става 1. ове тачке доносе се истовремено с друштвеним планом Југославије. Ако је због битније промењених околности неопходно да се изврше промене у већ утврђеној политици или законима у тим областима, одговарајући акти односно закони могу се донети и пре истека времена за које се доноси друштвени план Југославије.

Органи федерације, на основу усаглашених ставова с надлежним републичким и покрајинским органима, доносе и прописе за спровођење закона и других аката из става 1. ове тачке ако је усаглашавање ставова предвиђено у тим актима.

2. Пре подношења предлога акта Савезној скупштини односно пре доношења акта из овог амандмана, Савезно извршно веће обезбеђује усаглашавање ставова с надлежним републичким и покрајинским органима преко републичких и покрајинских извршних већа.

Савезно извршно веће обезбеђује усаглашавање ставова с надлежним републичким и покрајинским органима и кад предлог аката из овог амандмана потиче од других овлашћених предлагача.

Сматра се да постоји сагласност надлежних републичких и покрајинских органа кад се републичка и покрајинска извршна већа или други надлежни републички односно покрајински органи изјасне да прихватају предлог акта или да се не противе његовом доношењу.

Ако Савезна скупштина не усвоји у целини предлог акта о коме је постигнута сагласност с надлежним републичким и покрајинским органима, она о новом предлогу акта одлучује кад се о њему постигне сагласност с надлежним републичким и покрајинским органима.

3. Ако се с надлежним републичким односно покрајинским органима не постигне сагласност, Савезно извршно веће ће о томе обавестити Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и дати му своје мишљење и предлоге. Савезно извршно веће може Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије предложити да се донесе закон или други акт којим ће се привремено регулисати питања о којима није постигнута сагласност (пропис о привременим мерама).

Ако Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије сматра да је решавање одређених питања о којима није постигнута сагласност неопходно ради обезбеђења стабилности тржишта, или да би због нерешавања тих питања могла настати знатна штета за друштвену заједницу, или да би због тога могли настати неравноправни економски односи измећу република односно аутономних покрајина, или да се не би могле испуњавати обавезе према привредно недовољно развијеним републикама и аутономним покрајинама или обавезе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије према другим земљама, предложиће Савезној скупштини или Савезном извршном већу да се донесе пропис о привременим мерама.

Ако се до дана кад се мора донети савезни буџет не постигне сагласност с надлежним републичким и покрајинским органима у погледу укупног обима средстава за финансирање федерације, потребе федерације привремено ће се финансирати на основу буџета из претходне године.

4. Предлог прописа о привременим мерама за чије је доношење надлежна Савезна скупштина усвојен је у Већу народа, ако за њега гласа већина делегата сваке републике и аутономне покрајине у том већу.

Ако предлог прописа о привременим мерама није у Већу народа усвојен прописаном већином, Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије може прогласити да се пропис о привременим мерама, у тексту који су Веће народа и друго надлежно веће усвојили већином гласова придвиђеном у члану 181. став 1. Устава СФРЈ примењује, до доношења коначног акта Савезне скупштине на основу усаглашених ставова с надлежним републичким и покрајинским органима.

5. Савезно извршно веће доноси пропис о привременим мерама двотрећинском већином гласова свих чланова Већа.

6. Пропис о привременим мерама остаје на снази док се на основу усаглашених ставова с надлежним републичким и покрајинским органима не донесе коначни акт, а најдуже једну годину од доношења прописа о привременим мерама. Ако се коначни акт не донесе у року од једне године, пропис о привременим мерама остаје на снази за наредну годину.

7. Ради обезбеђења учешћа република и аутономних покрајина у поступку усаглашавања ставова по питањима из овог амандмана ради праћења спровођења политике и извршавања прописа из тих области, Савезно извршно веће и извршна већа република и аутономних покрајина могу споразумно образовати међурепубличке комитете за поједине области.

Међурепублички комитети се образују на начелу равноправне заступљености република и одговарајуће заступљености аутономних покрајина. Чланове међурепубличких комитета делегирају извршна већа република и извршна већа аутономних покрајина.

АМАНДМАН XXXIV

1. Сви приходи и сви расходи федерације утврђују се у буџету федерације.

2. Средствима буџета федерације финансирају се Југословенска народна армија и остали задаци народне одбране из надлежности органа федерације, органи и организације федерације, обавезе према привредно недовољно развијеним републикама и аутономним покрајинама за допунско финансирање неопходних друштвених служби, основна права бораца, војних инвалида и породица палих бораца, резерве које у оквиру својих права и дужности образује федерација, као и друге потребе које федерација финансира по одредбама Устава СФРЈ.

3. Приходи федерације су царине, савезне таксе и приходи од рада савезних органа и организација, као и доприноси република и аутономних покрајина који се остварују уступањем федерацији дела прихода из савезним законом прописаног пореза на производе и услуге у промету, а највише до износа укупних расхода федерације утврђених уз сагласност република и аутономних покрајина. Начин утврђивања и уступања тих прихода федерацији прописује се савезним законом.

4. Федерација не може оснивати фондове или преузимати обавезе, осим кад је за то овлашћена Уставом СФРЈ или кад се са оснивањем фонда односно с преузимањем обавеза сагласе скупштине република и аутономних покрајина.

Органи федерације могу расписивати обавезне зајмове за потребе фонда за кредитирање бржег развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина.

5. Овим амандманом замењују се члан 122. Устава СФРЈ и Амандман III.

АМАНДМАН XXXV

1. Међународни уговори који захтевају доношење нових или измену важећих републичких односно покрајинских закона или из којих проистичу посебне обавезе за једну или више република или аутономних покрајина, закључују се уз сагласност републичких односно покрајинских скупштина. Поступак закључивања оваквих међународних уговора утврђује се савезним законом, уз сагласност републичких и покрајинских скупштина.

2. Републике и аутономне покрајине остварују сарадњу са органима и организацијама других држава и међународним органима и организацијама, у оквиру утврђене спољне политике Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и међународних уговора.

Општине, организације удруженог рада и друге организације остварају сарадњу са одговарајућим страним и међународним органима и организацијама и територијалним јединицама страних држава, у оквиру утврђене спољне политике Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и међународних уговора.

3. У међународном општењу примењује се начело равноправности језика народа Југославије, а сходно и начело равноправности језика народа и народности.

Када се међународни уговори утврђују на језицима земаља уговорница, равноправно ће се употребљавати језици народа Југославије.

АМАНДМАН XXXVI

1. Установљава се Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Председништво представља Социјалистичку Федеративну Републику Југославију у земљи и иностранству и врши друга Уставом СФРЈ утврђена права и дужности.

Председништво се образује на основу равноправног представљања република и одговарајућег представљања аутономних покрајина, ради њиховог непосредног учешћа у остваривању Уставом СФРЈ утврђених права и дужности федерације.

Председништво, у оквиру својих права и дужности а ради остваривања равноправности народа и народности, усклађује заједничке интересе република односно аутономних покрајина, у складу са њиховом одговорношћу у остваривању права и дужности федерације.

2. Председништво има право да Савезној скупштини предлаже основне правце политике и доношење закона и других општих аката, као и право да поднесе предлог да се приступи промени Устава СФРЈ.

Председништво разматра спровођење политике, закона и других општих аката Савезне скупштине и о томе заузима ставове и даје мишљења.

3. Председништво у оквиру својих права и дужности:

1) предлаже Савезној скупштини кандидата за председника Савезног извршног већа;

2) проглашава одлуку Савезне скупштине о избору Савезног извршног већа;

3) проглашава указом савезне законе;

4) предлаже избор председника и судија Уставног суда Југославије; предлаже избор и разрешење чланова Савета федерације;

5) поставља и опозива указом амбасадоре и посланике Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника који су код њега акредитовани; издаје исправе о ратификацији међународних уговора;

6) поставља, унапређује и разрешава генерале и адмирале, као и друге војне старешине које савезни закон одреди, поставља и разрешава председника, судије и судије поротнике војних судова и војне тужиоце;

7) додељује одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије;

8) даје, сагласно савезном закону, помиловања за кривична дела предвиђена савезним законима;

9) оснива одговарајуће службе за вршење послова из своје надлежности;

10) доноси пословник о свом раду.

Председништво може, у случајевима када је у смислу члана 189. став 3. Устава СФРЈ дошло до распуштања надлежних већа Савезне скупштине због тога што није постигнута сагласност за доношење закона, прогласити да се привремено, до одлуке новоизабраних већа, примењује закон у тексту који је усвојило Веће народа.

Председништво може у смислу члана 227. став 1. Устава СФРЈ предложити Савезној скупштини да изабере и за наредни мандатни период председника Савезног извршног већа који је ову функцију вршио четири године.

4. Председништво, у остваривању општенародне одбране, утврђује основе планова и припремних мера за одбрану земље, даје смернице за предузимање мера припрема и мобилисања извора и снага земље за одбрану и за усклађивање планова и мера друштвено-политичких заједница и радних и других организација, утврђује постојање непосредне ратне опасности, наређује општу или делимичну мобилизацију, и проглашава ратно стање ако Савезна скупштина није у могућности да се састане.

Председништво је највиши орган руковођења и командовања оружаним снагама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у рату и миру.

Председништво преноси одређене послове командовања оружаним снагама и руковођења Југословенском народном армијом, утврђене савезним законом, на Војни комитет који се састоји од савезног секретара за народну одбрану као председника и два члана које именује Председништво. Војни комитет одговара Председништву за послове који су на њега пренети.

Председништво може за време ратног стања проширити састав Војног комитета.

5. Председништво, по сопственој иницијативи или на предлог Савезног извршног већа, за време ратног стања или у случају непосредне ратне опасности доноси уредбе са законском снагом о питањима из надлежности Савезне скупштине. Председништво подноси ове уредбе на потврду Скупштини чим она буде у могућности да се састане.

Уредбом са законском снагом донесеном за време ратног стања могу се, изузетно док то стање траје и ако то захтевају интереси одбране земље, обуставити поједине одредбе Устава СФРЈ које се односе на поједине слободе и права грађана и права самоуправних организација, или на састав и овлашћења политичко-извршних и управних органа.

6. Председништво врши своја права и дужности на основу и у оквиру Устава СФРЈ и савезних закона и одговорно је за то.

7. Председништво може поједина питања из своје надлежности износити пред Савезну скупштину и тражити да она о њима заузме став.

Савезна скупштина може тражити од Председништва да изложи ставове о појединим питањима из његове надлежности који су од интереса за рад Скупштине.

Председништво има право да Савезној скупштини даје мишљења о предлогу да се приступи промени Устава СФРЈ, као и о предлогу закона или другог општег акта чије доношење оно није предложило.

8. Ако Савезна скупштина не прихвати предлог Председништва за утврђивање основних праваца политике или предлог за доношење закона односно другог општег акта чије доношење Председништво сматра неопходним, или ако не прихвати предлог Председништва да се одложи доношење закона односно другог општег акта, Савезна скупштина и Председништво споразумно утврђују поступак за расправљање спорног питања и одређују рок за усаглашавање ставова о том питању. Овај рок не може бити дужи од шест месеци.

Ако се ни после одређеног рока не постигне сагласност у погледу утврђивања основних праваца политике, предлога за доношење односно одлагање доношења закона или другог општег акта, о истом питању водиће се још један претрес у Савезној скупштини, који се мора окончати у року од три месеца.

У случају да се ни после поновног претреса не постигне сагласност, Савезна скупштина се распушта, а Председништву престаје мандат.

Избори за Савезну скупштину расписују се у року од петнаест дана од дана распуштања Скупштине, а избор Председништва мора се обавити у року од петнаест дана од дана конституисања новоизабране Скупштине.

До избора новог Председништва, Председништво коме је престао мандат остаје на дужности.

9. Председништво може Савезном извршном већу давати мишљење и изражавати ставове о спровођењу политике, закона и других општих аката Савезне скупштине, као и предлагати мере за њихово спровођење.

Председништво може сазвати седницу Савезног извршног већа и ставити одређена питања на дневни ред његове седнице.

Председништво има право да уредбе и друге прописе Савезног извршног већа од општијег политичког значаја пре њиховог објављивања задржи од извршења.

Ако Председништво задржи од извршења пропис Савезног извршног већа, изнеће спорно питање пред Савезну скупштину ради доношења одлуке.

Председништво може, у остваривању својих права и дужности, пред Савезном скупштином поставити питање поверења Савезном извршном већу.

10. Председништво сачињавају председници скупштина република и председници скупштина аутономних покрајина и по два члана из сваке републике и по један члан из сваке аутономне покрајине, које бира скупштина републике односно аутономне покрајине на заједничкој седници свих већа скупштине.

11. Савезна скупштина, на заједничкој седници свих већа, проглашава избор и објављује састав Председништва.

Чланови Председништва дају на заједничкој седници свих већа Савезне скупштине свечану изјаву, чији текст гласи:

„Изјављујем да ћу се као члан Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије борити за заштиту суверености, независности и интегритета земље, да ћу се залагати за остваривање братства, јединства и равноправности народа и народности, за развитак социјалистичког самоуправног друштва и за остваривање заједничких интереса радних људи и грађана Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, да ћу се придржавати Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и савезних закона и савесно и одговорно вршити своју дужност.“

После давања свечане изјаве, Председништво се конституише и преузима дужност.

12. Члан Председништва ужива имунитет.

У погледу имунитета члана Председништва сходно се примењују одредбе члана 202. Устава СФРЈ. О питању имунитета својих чланова одлучује Председништво.

13. Чланови Председништва бирају се на време од пет година.

Нико не може бити биран два пута узастопно за члана Председништва.

Чланови Председништва бирају се на тридесет дана пре истека мандата чланова Председништва којима мандат истиче.

У случају престанка мандата члану Председништва пре истека времена на које је биран, мандат новоизабраног члана Председништва траје до истека мандата члана Председништва на чије је место изабран.

Ако мандат новоизабраног члана Председништва траје дуже од једне године, он не може бити биран за члана Председништва у наредном мандатном периоду.

14. У случају непосредне ратне опасности или ратног стања, мандат чланова Председништва се продужава док такво стање траје односно док не буду створени услови за избор нових чланова Председништва.

15. Члан Председништва не може истовремено бити посланик Савезне скупштине, члан Савезног извршног већа, члан републичког односно покрајинског извршног већа, члан уставног суда, судија, нити именовани функционер другог државног органа.

16. Председништво бира председника и потпредседника из реда својих чланова за период од једне године.

Председништво утврђује редослед за избор председника и потпредседника за период од седам година, и то по реду из сваке републике, с тим што и аутономним покрајинама које су у саставу Социјалистичке Републике Србије припада наизменично један мандатни период.

Председник и потпредседник Председништва не могу бити из исте републике односно из исте аутономне покрајине.

Председништво проглашава и објављује избор председника и потпредседника Председништва.

17. Председник Председништва, у име Председништва, представља Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, представља Председништво, сазива седнице Председништва и председава им, потписује акте које Председништво доноси, стара се о спровођењу аката и закључака Председништва, издаје исправе о ратификацији међународних уговора и прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника акредитованих код Председништва.

Председник, у име Председништва, остварује командовање оружаним снагама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, у складу са Уставом СФРЈ и савезним законом.

Председник, у име Председништва, врши за време ратног стања и кад Председништво није у могућности да се састаје, одређена права и дужности за чије вршење га Председништво овласти.

Потпредседник Председништва замењује председника у случају његове одсутности или дуже спречености и може га заступати у вршењу послова које му повери председник.

18. Председништво ради на основу усаглашавања ставова својих чланова.

Председништво одлучује на начин утврђен пословником о раду Председништва.

19. Друштвено-политичке и самоуправне организације могу, по својој иницијативи или на тражење Председништва, износити пред Председништво своја мишљења и ставове о питањима из његове надлежности.

20. Председништво образује, као саветодавна тела, Савет за спољне послове, Савет за послове народне одбране и Савет за послове државне безбедности. Председништво може образовати и друге савете.

Савети се образују на основу равноправног представљања република и одговарајућег представљања аутономних покрајина.

Савезним законом може се прописати посебан састав, организација и делокруг Савета за послове народне одбране.

21. Чланове Савета федерације бира, на предлог Председништва, Савезна скупштина из реда друштвено-политичких и других јавних радника.

Председништво сазива Савет федерације ради разматрања питања државне политике и делатности политичко-извршних и управних органа федерације.

22. Овим амандманом замењују се одредбе чл. 215. до 218, 221. став 2, 222, 224, 256. и 257. Устава СФРЈ и амандмани V и VI.

АМАНДМАН XXXVII

1. Полазећи од историјске улоге Јосипа Броза Тита у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији, стварању и развитку Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, развоју југословенског самоуправног социјалистичког друштва, остваривању братства и јединства народа и народности Југославије, учвршћењу независности земље и њеног положаја у међународним односима, борби за мир у свету, а у складу са израженом вољом радних људи и грађана, народа и народности Југославије,

— Савезна скупштина може на предлог скупштина социјалистичких република и социјалистичких аутономних покрајина, по поступку предвиђеном у Уставу СФРЈ, изабрати Јосипа Броза Тита за Председника Републике.

2. Председник Републике представља Социјалистичку Федеративну Републику Југославију у земљи и иностранству и Врховни је командант оружаних снага Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Председник Републике је председник Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

3. У погледу положаја, одговорности и поновног избора Председника Републике, примењују се одредбе чл. 219, 220. и 221. ст. 1, 3. и 4. Устава СФРЈ, с тим што се Председник Републике бира на време од пет година.

4. Председник Републике:

1) проглашава указом савезне законе;

2) проглашава одлуку Савезне скупштине о избору Савезног извршног већа;

3) поставља и опозива указом амбасадоре и посланике Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; прима акредитивна и опозивна писма од страних дипломатских представника који су код њега акредитовани; издаје исправе о ратификацији међународних уговора;

4) додељује одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије;

5) утврђује постојање непосредне ратне опасности, наређује општу или делимичну мобилизацију, и проглашава ратно стање ако Савезна скупштина и Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије нису у могућности да се састану;

6) оснива одговарајуће службе за вршење послова из свог делокруга.

За време ратног стања или у случају непосредне ратне опасности, ако Савезна скупштина и Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије нису у могућности да се састану, Председник Републике, на предлог Савезног извршног већа, доноси уредбе са законском снагом о питањима из надлежности Савезне скупштине. Председник Републике подноси ове уредбе на потврду Скупштини чим она буде у могућности да се састане.

Уредбом са законском снагом донесеном за време ратног стања могу се изузетно, док то стање траје, ако то захтевају интереси одбране земље, обуставити поједине одредбе Устава СФРЈ које се односе на поједине слободе и права грађана и права самоуправних организација, или на састав и овлашћења политичко-извршних и управних органа.

5. Председник Републике обавештава Савезну скупштину о стању и проблемима унутрашње и спољне политике и може предлагати Скупштини претресање појединих питања и доношење одлука.

Председник Републике може сазвати седницу Савезног извршног већа и ставити одређена питања на дневни ред његове седнице. Председник Републике председава седници Већа којој присуствује.

Председник Републике сазива Савет федерације ради разматрања питања државне политике и делатности политичко-извршних и управних органа федерације.

6. Председник Републике као Врховни командант оружаних снага Социјалистичке Федеративне Републике Југославије:

1) командује и руководи оружаним снагама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и утврђује основе планова и припремних мера за одбрану земље;

2) поставља, унапређује и разрешава генерале и адмирале, као и друге војне старешине које савезни закон одреди;

3) поставља и разрешава председника, судије и судије поротнике војних судова, као и војне тужиоце.

Председник Републике може образовати Војни комитет и на њега пренети одређене послове командовања оружаним снагама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, утврђене савезним законом. Војни комитет се састоји од савезног секретара за народну одбрану, као председника, и два члана које именује Председник Републике. Војни комитет одговара Председнику Републике за послове који су на њега пренети.

Председник Републике може одређене послове командовања и руковођења Југословенском народном армијом, утврђене савезним законом, пренети на савезног секретара за народну одбрану.

7. Председник Републике је председник Савета за послове народне одбране.

8. Председник Републике може сазвати заједничку седницу Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Савезног извршног већа. Председник Републике председава заједничкој седници Председништва и Савезног извршног већа.

9. Председник Републике може, у оквиру својих права и дужности, поверити вршење појединих послова потпредседнику Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

10. Кад овај амандман престане да важи, права и дужности Председника Републике утврђена овим амандманом вршиће Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а престају да важе одредбе чл. 219, 220. и 221. ст. 1, 3. и 4. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXXVIII

1. Савезно извршно веће сачињавају председник и одређени број чланова.

Савезна скупштина приликом избора чланова Савезног извршног већа, на предлог председника Већа именује из реда чланова Већа савезне секретаре који ће руководити појединим савезним секретаријатима.

Председника Савезног извршног већа бира Савезна скупштина на предлог Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а чланове Већа — на предлог кандидата кога је Председништво предложило за председника Већа и на основу мишљења Комисије за избор и именовања.

У Савезно извршно веће бира се једнак број чланова из сваке републике и одговарајући број чланова из сваке аутономне покрајине.

Ако председник или члан Савезног извршног већа буде изабран из реда савезних посланика, престаје му посланички мандат.

2. Чланови Савезног извршног већа уживају имунитет.

У погледу имунитета члана Савезног извршног већа, сходно се примењују одредбе члана 202. Устава СФРЈ. О питању имунитета члана Већа одлучује Савезно извршно веће.

3. Савезно извршно веће је одговорно за спровођење политике и савезних закона и других општих аката Савезне скупштине, и у том циљу усмерава и координира рад савезних органа управе и предузима друге мере у оквиру својих права и дужности.

4. Савезно извршно веће доноси, у оквиру права и дужности органа федерације, уредбе, одлуке и упутства за извршавање савезних закона и других општих аката Савезне скупштине.

5. Самоуправне организације могу, по својој иницијативи или на тражење Савезног извршног већа, износити пред Веће своја мишљења и ставове о питањима из његове надлежности.

6. Савезно извршно веће извештава Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, по сопственој иницијативи или на његов захтев, о питањима из своје надлежности.

7. Ако сматра да није у стању да обезбеди спровођење утврђене политике и извршавање закона или другог општег акта Савезне скупштине чије се доношење предлаже, као ни ставова или предложених мера Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, или да не може преузети одговорност за вршење своје функције ако се не донесе закон или други општи акт чије доношење предлаже, Савезно извршно веће може поставити питање поверења.

Свако веће Савезне скупштине може, на предлог најмање десет посланика, чланова већа, поставити питање поверења Савезном извршном већу.

О питању поверења Савезном извршном већу водиће се у Савезној скупштини претрес.

Ако надлежна већа изгласају неповерење Савезном извршном већу, Веће је дужно да поднесе оставку.

Најмање десет посланика било ког већа Савезне скупштине могу у свом већу покренути интерпелацију за претресање одређених политичких питања у вези са радом Савезног извршног већа.

8. Ако Савезно извршно веће поднесе колективну оставку или му буде изгласано неповерење, оно остаје на дужности до избора новог Савезног извршног већа.

9. Овим амандманом замењују се одредбе чл. 226, 228. тачке 4, 230. става 3. и 232. става 4. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН XXXIX

1. За вршење послова савезне управе, оснивају се, у оквиру права и дужности федерације, савезни секретаријати.

Савезни секретаријати се оснивају и њихов делокруг утврђује савезним законом.

2. Савезним законом могу се оснивати и други савезни органи управе и организације за вршење одређених управних, стручних и других послова из оквира права и дужности федерације, као и научне и друге установе од интереса за остваривање функција органа федерације.

За потребе органа федерације могу се оснивати стручне и друге службе.

3. Овим амандманом замењују се чл. 233, 234. и 236. Устава СФРЈ, као и одредбе Амандмана II уколико се односе на државне секретаре и савезне секретаре.

АМАНДМАН XL

Уставни суд Југославије састоји се од председника и тринаест судија.

У Уставни суд Југославије бирају се по два члана из сваке републике и по један члан из сваке аутономне покрајине.

Овим амандманом замењује се одредба члана 243. става 1. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН ХLI

1. Неотуђиво је право и дужност народа и народности Југославије, радних људи и грађана да штите и бране независност, суверенитет, територијалну целокупност и Уставом СФРЈ утврђено друштвено и политичко уређење Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Нико нема право да потпише или призна капитулацију или окупацију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије или појединог њеног дела. Нико нема право да спречи грађане Социјалистичке Федеративне Републике Југославије да воде борбу против непријатеља који је напао земљу. Такви акти су противуставни и кажњиви по закону као издаја земље и злочин према народу.

2. Право и дужност општина, аутономних покрајина и република је да, у складу са системом народне одбране, свака на својој територији уређује и организује народну одбрану и руковођење територијалном одбраном и цивилном заштитом, а у случају напада на земљу — руковођење народним отпором.

Организације удруженог рада и друге организације врше право и дужност одбране земље у складу са законом, плановима и одлукама друштвено-политичких заједница, обезбеђују средства за народну одбрану и врше друге задатке од интереса за народну одбрану. Ове организације су одговорне за извршење тих задатака.

3. Оружане снаге Социјалистичке Федеративне Републике Југославије чине јединствену целину и састоје се од Југословенске народне армије као заједничке оружане силе свих народа и народности и свих радних људи и грађана, и од територијалне одбране као најширег облика организованог оружаног народног отпора.

Оружане снаге Социјалистичке Федеративне Републике Југославије штите независност, уставни поредак и неповредивост и целокупност територије Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Сваки грађанин који са оружјем или на други начин учествује у отпору против нападача је припадник оружаних снага Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

4. У оружаним снагама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије обезбеђује се, у складу са Уставом СФРЈ, равноправност језика и писама народа и народности Југославије. У командовању и у војној обуци у Југословенској народној армији може се, у складу са савезним законом, употребљавати један од језика народа Југославије, а у њеним деловима — језици народа и народности.

5. У погледу састава старешинског кадра и постављања на више командне и руководеће положаје у Југословенској народној армији примењује се начело што сразмерније заступљености република и аутономних покрајина.

6. Овим амандманом замењују се одредбе чл. 42. става 3, 252. ст. 1. до 3, 254. става 1. и 225. Устава СФРЈ.

АМАНДМАН ХLII

1. За спровођење уставних амандмана XX до ХLI и обезбеђење преласка на њихово примењивање донеће се уставни закон.

Предлог уставног закона усваја се сходно одредбама тачке 2. ст. 6. до 8. Амандмана XII које важе за усвајање промена Устава СФРЈ.

2. Одредбе Устава СФРЈ које нису замењене односно укинуте Уставним амандманима XX до XLI тумаче се и примењују у складу са тим амандманима.

Извор

• Службени лист Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, година XXVII, број 29, Београд, четвртак, 8. јул 1971.