Успомена на малу Добрилу
| Успомена на малу Добрилу (1892) Писац: Драгомир Брзак |
| Јединче мога пријатеља Милорада Гавриловића, чл. кр. срп. нар. позоришта († 29. фебруара 1892. год) |
Полете једна малена звезда,
Са светла неба у густи мрак;
А једно тиче из топла гнезда,
Прну са земље горе у зрак!
„Куда си нагла малена звездо,
„У мраку веје силени лет? —
„А ти, тичице, причувај гнездо,
„Још си нејака за широк свет”.
Ал’ звезде неста са места свога,
Утрну њезин блистави сјај; —
А тиче шану: „Зове ме Бога!
„Ох, ал је диван небески рај!”
„Гле како цвета мирисно цвеће!
„Чуј како бруји анђелски пој!
„Гле пуно деце по цвећу шеће!
„Чекај ме, чекај, ох Бого мој!”
„Измолићу се од мајке моје,
„Јер ти ћеш мени цвећа да даш!
„А ти ме узми у крило своје;
„Ох, ти ми тако милосно сјаш!”
„Пусти ме моја премила мајко,
„Да могу с Богом у небо поћ’;
„Пусти ме добри, мили бабајко!
„Ја ћу вам опет у скоро доћ’;”
„Да се поиграм по оном сјају;
— „Јер такав није овај наш свет
„Да вам наберем у цветном гају,
„Шареног цвећа читави сплет!”
„Теби ћу, мајко, белога крина,
„Да ме се сећаш — тичета свог!
„Теби, бабајко, киту јасмина,
„Мирисну душу анђела твог!”
„А кад се смркне, мајчице мила,
„Кад зађе сунце, кад падне ноћ;
„Онда ће твоја мала Добрила,
„С анђелске игре уморна доћ’!”
И прну тиче из топла гнезда,
С цвркутом љупким горе у зрак;
И блесну сјајем малена звезда,
Са светла неба у густи мрак!
А тамо горе у цветном гају,
Где вазда цвета мирисни цвет
Тамо пред Богу, у пуном сјају,
Долете један анђелак свет’!...
Београд. Априла 1892. г.
Извор уреди
1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 15, стр. 231.
|