Усов отиде на сол

* * *

[Усов отиде на сол]

Усов отиде на сол,
па одоше на Свету Гору,
там девојћа родила дете,
неје га молитвила, неје га крстила,
неје га окупала, неје га дојила, 5
теб’ траже да будеш там',
там да будеш, дар да добијеш,
преко мора да минеш,
да се како морска пена растуриш.
Усту, усове, да те нема! 10

(209)

---

Референце

Извор

• Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 124-125. бр. 176.

• Кошутић, Владета Р. Чудан миш и змијине кости, КН, бр. 579 (од 24. III 1979)