Ускок Радојица и бан Задранин
0001 Боже мили на свему ти вала!
0002 Што се оно чује у приморје?
0003 Али грми, ал’ се земља тресе?
0004 Ал’ се ломи море о мраморје?
0005 Ал’ се оре ст’јене низ планине?
0006 Јали виле муте кроз вихоре?
0007 Од овога ниједнога нема,
0008 Но пуцају на Задру топови,
0009 Шенлук чини бане Задранине,
0010 Е је чудна лова уловио,
0011 Силно Туре Арнаут-Османа
0012 Из Кладуше из турске Крајине,
0013 Па га бане тура у тамницу.
0014 Да каква је проклета тамница!
0015 У висину дванаест аршина,
0016 У дубину тридест и четири,
0017 До по ње је напуњена пуста,
0018 Напуњена кости јуначкијех.
0019 Кад Османа спусти у тамницу
0020 Ту находи незнана јунака
0021 Саврт сједи ћошку од тамнице,
0022 А кад Осман сужња опазио
0023 Он завика грлом и авазом:
0024 ”О јуначе, мој несретњи друже!
0025 ”Од куда си од земље које си?
0026 ”како ли те зову по имену?
0027 ”Љуто ли си болан засужњио
0028 ”Те спуштио перчин до листова
0029 ”А космату браду до љесица.”
0030 Проговори сужањ невољниче:
0031 ”Ја сам главом мали Радојица
0032 ”Из Кладуше из Турске Крајине,
0033 ”Ево има једанаест љета,
0034 ”Како сам ти овђе запануо
0035 ”У проклету задарску тамницу.
0036 ”Бан ми иште крилата дората
0037 ”И Златану моју вјерну љубу,
0038 ”Па да мене пусти из тамнице,
0039 ”Па сам воли овђе скуисати
0040 ”Него дати љубу и дората,
0041 ”Но ти ко си, незнани јуначе?
0042 ”Од које си земље и крајине?
0043 ”Како ли се вичеш по имену?
0044 Кад га зачу Арнаут Османе
0045 Цикну јунак како змија љута:
0046 ”А ти ли си, јадан побратиме!
0047 ”На злу ли се мјесту састадосмо,
0048 ”Ни у моме ни у твоме двору,
0049 ”Ни у гори на старо рочиште,
0050 ”Ни у колу међу ђевојкама
0051 ”Но у клетој задарској тамници.
0052 ”Ја сам главом Арнаут Османе,
0053 ”Ево има три године дана
0054 ”Да четујем и да хајдукујем
0055 ”Око Задра и по планинама
0056 ”Не бих ли те како избавио,
0057 ”Па ме лоше срећа послужила,
0058 ”Те сам с тебе муках допануо.”
0059 Када Раде зачу лакрдију,
0060 Осману се вјеша око врата,
0061 Проли Раде сузе од очију,
0062 Стијечу се низ дугачку браду
0063 Како бисер цури низ њедарца,
0064 Па овако запита Османа:
0065 ”О Османе, мио побратиме!
0066 ”Је ли мене у животу бабо?
0067 ”И старица моја мила мајка?
0068 ”Је ли ми се љуба преудала?
0069 ”Је ли мене у подруме доро?
0070 ”Јесу ли ми двори на ћенару?”
0071 Одговара Арнаут Османе:
0072 ”Жив је тебе и отац и мајка,
0073 ”Здрав је тебе у подруму доро,
0074 ”Није ти се њуби преудала,
0075 ”Али мисли у прву неђељу
0076 ”За нашега гојена Алила;
0077 ”Он не тражи другога мираза
0078 ”Но крилата из подрума дора,
0079 ”Бутум твоје свијетло оружје
0080 ”И бабова ћурка из Млетака.”
0081 Кад саслуша мали Радојица,
0082 Цичи Раде и невоља му је,
0083 Јадикује и нотњо и дневно.
0084 То зачуо бане Задранине,
0085 Не могаше подносити Рада,
0086 Него једно јутро уранио,
0087 Право иде леденој тамници,
0088 И он пита малог Радојицу:
0089 ”Што је, Раде, да од Бога нађеш
0090 ”Што ми не даш кули боравити?
0091 ”Него кукаш у дану и ноћи.
0092 ”Ево има једанаест љета
0093 ”Од како сам тебе уапсио,
0094 ”Још те чуо заплакати н’јесам,
0095 ”Каква ти је мука додијала?”
0096 Рече Раде од Задара бану:
0097 ”Чуј ме, бане, земље господаре?
0098 ”кумим тебе од неба до земље,
0099 ”Па у накрст земље и свијета
0100 ”Пушти мене данас из тамнице,
0101 ”Немам блага да ти се откупим,
0102 ”Али имам до три добра јемца:
0103 ”Првог јемца Бога милоснога,
0104 ”Другог јемца моју вјеру тврду,
0105 ”Трећег, рече, преварит’ те нећу,
0106 ”Пушти мене за неђељу дана
0107 ”Доћићу ти, рече, ако Бог да.”
0108 Па му Раде све по реду каже.
0109 Ражали се Задранину бану,
0110 Јунак био Бога вјеровао,
0111 Па дозива слугу Вукосава,
0112 Те извуче из тамнице Рада.
0113 Када бане упазио Рада,
0114 Кад му виђе и браду и главу,
0115 Препаде се, ругат’ му се није.
0116 Кад се Раде нагледао сунца,
0117 Отиште се пољем и ћенаром,
0118 Нит’ се брије нит перчин поткида,
0119 Но добави просјачку торбицу
0120 А у руке рогасту тојагу,
0121 Хита Раде право у Кладушу,
0122 Пољем ходом, а планином трком
0123 Ка кошута о Видову дану.
0124 Кад изиђе на Кунар планину,
0125 Тури очи право на Кладушу,
0126 Шта да видиш имаш што виђети:
0127 Колико је поља под Кладушу,
0128 Притиснули зелени чадори.
0129 Одма се је јаду досјетио
0130 Да су оно Алини сватови.
0131 Проли сузе низ јуначко лице,
0132 Бога моли сам собом говори:
0133 ”Причекај ме, курвино копиле!
0134 ”Ако Бог да и сви Божи свеци
0135 ”Ни рукам’ је нећеш загрлити,
0136 ”а камо ли лице обљубити,
0137 ”Ни појахат’ крилата дората,
0138 ”Ни припасат’ мојега оружја. ”
0139 То велећи међ’ сватове сиђе.
0140 Скупила се сила и ордија
0141 Да гледају сужња невољнога,
0142 А Раде се свија и превија,
0143 Од чадора иде до чадора,
0144 Проси Раде, мало испросио,
0145 Док опази везена чадора,
0146 На њему је везена јабука,
0147 Под њим виђе гојена Алила,
0148 И код њега двије харамбаше:
0149 Свој даиџа Глумац Осман-ага,
0150 И старога будалину Тала,
0151 Кафу пију уз дуге чибуке.
0152 Раде им се смјерно поклонио
0153 Ка невјеста између ђевера.
0154 Њима Раде Турски селам виче,
0155 Турци њему селам прифатили,
0156 Ал’ да видиш гојена Алила,
0157 Силно момче ама смјерно пита:
0158 ”Одкуда си, незнани јуначе!?
0159 ”Одкуда си, од земље које си?
0160 ”Како ли се зовеш по имену?
0161 ”У чијој си тавново тавници?
0162 ”Љуто ли си болан осужњио!”
0163 Раде му се из далек акже,
0164 Чак некуда из Турске Крајине,
0165 ”А на име Бећир момче младо:
0166 ”Тавново сам Задру у приморје
0167 ”У тавници Задранина бана
0168 ”Ево има подоста земана,
0169 ”Пак ме бане пушта на откупе,
0170 ”На ме удри триста ћеса блага,
0171 ”А ја сирак без нигђе никога
0172 ”Нити имам куће ни баштине,
0173 ”А камо ли да му откуп дадем,
0174 ”Па се скитам по б’јелу свијету,
0175 ”Да бих како откуп испросио,
0176 ”Но помоз’те ако дина знате.”
0177 Кад Алиле зачу лакрдију,
0178 Па говори сужњу невољноме:
0179 ”Чуј, Бећире, и по трипут брате!
0180 ”казуј право тако ти имама,
0181 ”Виђе л’ тамо ускок-Радојицу?
0182 ”Или је жив ил’ је преминуо?”
0183 Раде каже, од невоље лаже:
0184 ”Хоћу, беже, чисто и праветно,
0185 ”С њим сам био пуне три године,
0186 ”Умро је није давно било,
0187 ”Нема пуно ни пола године,
0188 ”На плећи сам ја изнио Рада,
0189 ”И мојом га руком закопао
0190 ”У замљицу и зелену траву;
0191 ”Остави ми тешка аманета
0192 ”Да му кажем и оцу и мајци,
0193 ”Да се с њиме мртвим не заклињу,
0194 ”А љубовци да се преудава,
0195 ”И да другог тражи господара,
0196 ”Па сам дошо да аманет свршим.”
0197 ”Бе аферим, Бећир-краичниче!
0198 ”Ево тебе стотину дуката
0199 ”Муштулука добра за откупе.”
0200 То зачуше обје харамбаше,
0201 Глумац Асо, и будала Тале,
0202 Извадише по тридест дуката,
0203 Дароваше муштулука Раду.
0204 Сипље Раде у дно од торбице.
0205 Ал’ да видиш гојена Алила
0206 Како се је ђидо посилио,
0207 На сватове срклет учинио:
0208 ”Ко је момак срца јуначкога
0209 ”Десио се мене у сватове,
0210 ”Пушке мећ’те те шенлук чините
0211 ”И играјте игре свакојаке.”
0212 То сватови једва дочекали,
0213 Шенлук чине огњем из пушака,
0214 Заметнули игра свакојаке,
0215 Бацају се камена с рамена,
0216 А највише скока и ћустека.
0217 Јадан Раде и слуша и гледа,
0218 Па се мало онђе заустави,
0219 Он не гледа да шенлук сеири,
0220 Но да мотри сватовско јунаштво,
0221 Па приступи к Алину чадору,
0222 Поклони се до земљице црне:
0223 ”Је ли изум, беже господаре!?
0224 ”Да се бацим камена с рамена,
0225 ”И да скочим скока јуначкога?”
0226 ”Тестир ти је, Бећир-невољниче,
0227 ”Тестир ти је, ал’ се бојим љуто,
0228 ”Да не будеш код сватова грдан,
0229 ”Јер си љуто, Бећо, осужњио,
0230 ”Умрла ти и јакост и снага.”
0231 Када Раде изум прифатио,
0232 Он засука руке до лаката,
0233 Сави перчин около појаса,
0234 Дугу браду тури про рамена,
0235 Па довати камен на рамену,
0236 Заигра се с мјеста до биљеге,
0237 Једном баци, свијема добаци,
0238 Другом баци, те свије пребаци
0239 Два укопа и три мушке педи.
0240 Вије му се брада око главе
0241 Као барјак око барјактара;
0242 Па потрча скоку на биљегу,
0243 Добро стиште ноге у ћустеку,
0244 А промаха трипут објеручке,
0245 Једном скочи, свијема доскочи,
0246 Другом скочи, те свијех прескочи
0247 Седам нога и по мушке педи.
0248 Гледају га сви турски сватови,
0249 Гледали га, па му говорили:
0250 ”Нос’те врази, Турско момче младо!
0251 ”Моли Бога за ђавола твога,
0252 ”Не можемо сабље мрцинити,
0253 ”Сад би лудо изгубио главу.”
0254 Скопа Раде торбу и тојагу,
0255 Упути се својој танкој кули.
0256 Кад уљези кули у авлији,
0257 Ту находи Златану љубовцу,
0258 Саврла се ћошку у авлији,
0259 Тено рони сузе низ образе,
0260 А проклиње као кукавица:
0261 ”Бог т’ убио, Задранине бане!
0262 ”А и тебе, гојени Алиле!
0263 ”Љубовце вам ваше удовиле,
0264 ”А мајке вам обје закукале,
0265 ”Кано мајка мога Радојице,
0266 ”И ја јадна његова љубовца.”
0267 А Раде јој Божју помоћ виче:
0268 ”Божја помоћ, млађана невјесто!
0269 ”Удијели сужњу невољнику. ”
0270 Плачући му млада проговара:
0271 ”Уљез’ , сужње, у бијелу кулу,
0272 ”У кули је и отац и мајка,
0273 ”Они ће те добро даровати,
0274 ”А ја немам ништа до камена,
0275 ”Да се с њиме тучем до вијека.”
0276 Уђе Раде у танчицу кулу,
0277 И уљезе у шикли одају,
0278 Ту находи старе родитеље,
0279 Ђено роне сузе од очију,
0280 Душману би срце проплакало,
0281 А камо ли у јединку сину.
0282 Ту находи буле енђи-буле,
0283 Ђе су дошле да воде Златану,
0284 Раде њима Божју помоћ виче,
0285 Сви му помоћ Божју прифатили:
0286 ”Бог да’ добро, сужањ-невољниче!
0287 ”Љуто ли си јадан осужњио,
0288 ”У чијој си тавново тавници?”
0289 Раде им се као прије каже.
0290 Када зачу старац Вукосаве,
0291 Па говори, а све сузе рони:
0292 ”Богом сине, незнани јуначе,
0293 ”Виђе ли ми сина Радојицу,
0294 ”Је ли мене у животу Раде?”
0295 Раде лаже, а право не каже,
0296 Јер слушају буле енђи-буле,
0297 Него рече да је преминуо.
0298 Залелека старац Вукосаве:
0299 ”Лелек мене, мој једини сине!
0300 ”Што ће тебе остарјели бабо!
0301 ”Што ли стара саморана мајка?
0302 ”И љубовца црна кукавица?”
0303 Но чујте ме, цвијеће дружино!
0304 Енђи-буле на ноге скочише,
0305 Радојицу даром дариваше,
0306 А Раде се смјерно поклонио,
0307 И уљезе у своју одају:
0308 С чивлија прифати оружје,
0309 И прифати сабљу аламанку,
0310 Крадом уђе, а мучки изиђе,
0311 Па он сиђе у топле подруме.
0312 Када дорат упазио Рада,
0313 Чим га виђе, бирдем га познаде,
0314 Грлом рже, а ушима стриже,
0315 Зубим’ шкрипа, а ногама туче;
0316 Раде дора међу очи љуби,
0317 Пак му чудан тимар начинио,
0318 Оседла га и опусати га,
0319 Узду веже, у седлу се баци,
0320 Право иде к Алилу чадору.
0321 Тек чадору на вратима дође,
0322 Он завика грлом и авазом:
0323 ”Стани, курво, гојени Алиле!
0324 ”Чију ли ћеш обљубити љубу?
0325 ”Чије ли ћеш припасат’ оружје?
0326 ”Чијега ли коња појахати?”
0327 Па извади сабљу од појаса,
0328 Љутом га је раном обранио
0329 Брстимичке ама смртимичке.
0330 Ал’ да видиш Глумца Осман-аге
0331 Скочи Осман ка да се помами:
0332 ”Стани, Влашче, ускок-Радојица!
0333 ”Чијега ли погуби сестрића?”
0334 Ал’ му Раде говорит’ не даде,
0335 Једном ману подруби му главу.
0336 А завика будалина Тале:
0337 ”Стан’ , причекај, курвино копиле!
0338 ”Ласно ти се с ђецом преметати,
0339 ”Али није са старијем вуком.”
0340 Па потеже дренову батину,
0341 Одиста га усмртити шћаше,
0342 Али Раду Бог и срећа даде,
0343 Спушти дорат крила до копита,
0344 Одмаче се с Радом натражачке,
0345 Велике му ране не зададе,
0346 Но му два три ребра чебрснуо,
0347 И удари седло по јабуци,
0348 Прште седло пусто на седмеро.
0349 А да видиш младог Радојицу,
0350 Ђе се Талу ближе попримаче,
0351 И мало га сабљом дофатио,
0352 Рас’јече га од врата до гњата.
0353 Кад виђоше кићени сватови
0354 Да им згуби до три харамбаше,
0355 Плећи даше, а бјежати сташе;
0356 За њима се Раде натурио,
0357 И многе је Турке посјекао,
0358 Па се врати у бијелу двору,
0359 Изљуби се и с оцем и с мајком,
0360 И Златаном својом вјерном љубом;
0361 Они њега и грле и љубе.
0362 Опремише седам, осам коња,
0363 Побјегоше Задру на крајини,
0364 И из куле што би покупише,
0365 Оставише празну на ћенару,
0366 Право иду пред банове дворе,
0367 Каже Раде све како је било:
0368 ”Ево, рече, мој честити бане!
0369 ”Моје љуби, моји родитеља,
0370 ”Ево мене, и мога дорина,
0371 ”Твоја сабља, ево моје главе.”
0372 Кда бане салуша ријечи,
0373 И кад виђе да је вјере тврде,
0374 Поклоно му живот на мегдану:
0375 ”Нећу, Раде, твоје русе главе,
0376 ”Кад си таки јунак на свијету,
0377 ”Нити ћу ти крилата дората,
0378 ”Таки дорат за таквог јунака,
0379 ”Него ћеш ми одсад вјеран бити,
0380 ”Послужити, а ја тебе љубити.”
0381 Па му дивне дворе саградио
0382 Уз његове ка оно његове;
0383 С њоме Раде до смрти живио,
0384 Вазда бану на измету био,
0385 И мегдане многе задобио.
0386 То је било када се чинило,
0387 Нам, браћо, дуго здравље било.
