Умија Козлића и Танковић Осман
0001 Чету купи Блажевић Омере,
0002 Бира Омер по Лици Личане.
0003 Не ће Омер стара ни нејака,
0004 Већ он тражи од боја јунака,
0005 Који куће ни кућишта нејма,
0006 Ком је кућа диван-кабаница,
0007 Дуга пушка и отац и мајка,
0008 Нож и пала братац и сестрица.
0009 Таку Омер побира дружину,
0010 Скупи Омер шездесет дружине,
0011 И подиже Маљковић-Стипана
0012 И побру му Вукашића кнеза.
0013 Свога побру у чету позовну,
0014 Свога побру Танковић-Османа.
0015 Када сави чету код Црваћа,
0016 А изашо Блажевић Омере,
0017 Дивно коло игра код Црваћа,
0018 Коло хода тријест дивојака,
0019 Међу њима кићена дивојка,
0020 Ћи Умија Козлић-Хурамаге,
0021 Јауклија Танковић-Османа.
0022 Коло води, а писме изводи,
0023 А гледа их Блажевић Омере
0024 Својим побром Танковић-Османом.
0025 Кад наскака кићена дивојка,
0026 Ћи Умија Козлић-Хурамаге,
0027 А подвикну Танковић Османе,
0028 Он отишће зелену јабуку
0029 На Умију, кићену дивојку,
0030 Он у руку погоди дивојку,
0031 Разби њојзи на руци халхалу,
0032 А зацвили кићена дивојка,
0033 А повика Блажевић-Омера:
0034 „Блажевићу, чети буљубаша!
0035 Ко ми ’вако може кидисати
0036 И дивојку ’вако ошинути,
0037 Да Бог даде, чети буљубаша,
0038 Каурска га пушка ошинула,
0039 А не мого рана приболити,
0040 Док не дође до ове дивојке,
0041 Док дивојка њему не халали.“
0042 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0043 „Не будали, кићена дивојко!
0044 Не куни нам друга најбољега,
0045 Најмилијег и најсигурнијег,
0046 Нашег побре Танковић-Османа!“
0047 Повикује кићена дјевојка:
0048 „Блажевићу, чети буљубаша!
0049 Ко ме може ’вако ошинути,
0050 Кидисати кићеној дивојци,
0051 Да Бог даде и среда божија,
0052 Двије њега пушке ошинуле,
0053 Сломиле му ноге по колину,
0054 Он не мого рана приболити,
0055 Док му ова не халали драга!“
0056 Уз Омера боја ошинула,
0057 А фати се пале иза паса:
0058 „Стан’ Умијо, пасја дивичице!
0059 Што ми кунеш друга најбољега,
0060 Најмилијег и најсигурнијег,
0061 Мога побру Танковић-Османа!“
0062 Па потрча колу и дивојци,
0063 Уфати га Танковић Османе:
0064 „Стани, побро, Блажевић-Омере,
0065 Не кидиши ти глави дивојци!
0066 Нек говори кићена дивојка,
0067 Побратиме, шта ће говорити!
0068 Дижи чету, вакат походити.“
0069 Упртише шарене торбице,
0070 За торбице диван-кабанице,
0071 У торбицах слатке брашљенице,
0072 Отискоше од воде Црваћа,
0073 Отискоше низ Лику Вучјаку.
0074 Онда вели’ Маљковић Стипане:
0075 „Побратиме, Блажевић-Омере!
0076 Куд си, брате, чету покупио,
0077 Куда цемо четом окрећати?“
0078 „ „Маљковићу, Богом побратиме!
0079 Ја сам, брате, чету покупио,
0080 Да присочим стазе по планини,
0081 Да потражим у гори хајдуке.
0082 По планини шездесет хајдука,
0083 И пред њима од Крмпота Раде.
0084 Што је Раде подиго хајдуке,
0085 Па он хода по гори зеленој
0086 Ево има три године дана
0087 На срамоту свој широкој Лици
0088 И ајану личком Мустајбегу,
0089 На срамоту камену Котару,
0090 По Котару котарским сердаром,
0091 За највећма бану Задранину.
0092 Ево хода три године дана,
0093 С њим се нико тревити не море,
0094 На њега је плаћа искочила:
0095 Ко уфати од Крмпота Раду,
0096 А рашћера друштво у планини,
0097 Бег му даје стотину дуката
0098 И за главу од злата челенку,
0099 Бан му триста даје маџарија,
0100 Ко доведе Раду савезана,
0101 Ја донесе одсјечену главу,
0102 Тражит ћемо Раду у планини.“ “
0103 Онда вели Маљковић Стипане:
0104 „Блажевићу, чети буљубаша!
0105 И мене је кахар учинио:
0106 У ’ве, брате, три године дана
0107 Сву је моју рају поцинио,
0108 На Котаре намет навалио,
0109 Све од дима жуту маџарију.
0110 Ако наске мио Бог поможе,
0111 Те тревимо њега у планини,
0112 Код њега би добро задобили
0113 И од бега плаћу ујагмили,
0114 Бан би наске добро даровао,
0115 Цесто би нас, брате, спомињали.“
0116 Кад стигоше у Вучјак-планину,
0117 Омер с дружтвом хода по планини,
0118 Све присаче стазе у планини,
0119 Омер хода и ноћом и дању,
0120 Све дан по дан за петнаест дана,
0121 Не би ли се претревио с Радом.
0122 Омерово друштво обосило,
0123 Подерало на кајиш опанке,
0124 И одило њима повешчало,
0125 Већ нестало слатких брашљеница,
0126 Погладнило, љуто пожеднило.
0127 Отискоше уз гору зелену,
0128 Ударише у Стазу козију.
0129 Омерово друштво проговара:
0130 „Блажевићу, чети буљубаша!
0131 Што ти наске по планини водаш
0132 Све дан по дан за петнаест дана,
0133 А ти тражиш од Крмпота Раде
0134 И његових шездесет хајдука?
0135 Овди није од Крмпота Раде.
0136 Ми се јесмо љуто поронили,
0137 Подерали на кајиш опанке,
0138 Погладнили, љуто пожеднили,
0139 Нестало је слатких брашљеница,
0140 Враћај наске на широку Лику,
0141 Нек свак иде својој домовини!“
0142 А вели им Блажевић Омере:
0143 „Стан’те, моја браћо у планини!
0144 Да се јоште, браћо, проходамо
0145 До у јутро, док се роди сунце,
0146 Не би ли нас мира намирила.“
0147 Па им момак вели у планини:
0148 „Давор’ моја браћо и дружино!
0149 Љуто ме је жеђа савладала.
0150 Овде има вода у планини,
0151 Та се вода зове Кукавица.
0152 Са шта с’ вода зове Кукавица?
0153 Млога ј’ од ње мајка закукала,
0154 А сестрица у црно с’ завила,
0155 Вирна љуба у род окренула.
0156 Не зна л’ ико стазу у планини,
0157 Да би нашо воду Кукавицу,
0158 Да с’ ледене воде напијемо
0159 И ми код ње да се одморимо?
0160 Не би ли нас срећа послужила,
0161 Да тревимо од Крмпота Раду,
0162 Да се с њиме мушки погодимо,
0163 Ал мушкије главе погубимо,
0164 Нек с’ и кашње, браћо, спомињемо.
0165 Боље нам је изгинути овде,
0166 Нег се ’вако натраг повратити,
0167 Своме бегу на Удбину саћи.“
0168 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0169 „Блажевићу, чети буљубаша!
0170 Ево теби Маљковић-Стипана,
0171 Који стазе у планини знаде.
0172 Хајде, брате, за мном уз планину,
0173 Довест ћу вас води Кукавици.“
0174 Прид њим Стипан у планину пође,
0175 За њим Омер и друштво његово,
0176 Доведе их до воде бунара:
0177 „Ево, побро, ледена бунара!
0178 Ова с’ вода зове Кукавица,
0179 Напијте се ледене водице!
0180 Вид’те кости код воде ледене,
0181 Ово су вам кости од јунака.
0182 С овог с’ вода зове Кукавица,
0183 Ова вода никад није сама,
0184 Ја брез вука јали брез хајдука,
0185 Чувајте се, браћо, у планини!“
0186 Кад с’ напише ледене водице,
0187 Онда им вели Маљковић Стипане:
0188 „Да с’ од воде, браћо, измакнемо,
0189 Измакнемо, па се одморимо!“
0190 Кад од воде друштво измакоше,
0191 Истом они сјели у планини,
0192 Испртише шарене торбице,
0193 Из тораба плоске повадише,
0194 У планини толу заметнуше.
0195 Њима вели Маљковић-Стипане:
0196 „Да се, браћо, брзо напијемо!
0197 У ’во доба долазе хајдуци.“
0198 Истом они па се обредише,
0199 Ал им пуче у планини грана,
0200 А запјева влашче у планини:
0201 „Ја ледена водо Кукавице!
0202 Јеси ли ми у планини сама?“
0203 Нег им вели Маљковић Стипане:
0204 „Блажевићу, чети буљубаша!
0205 Ено, побро, од Крмпота Раде
0206 И његова друштва у планини!
0207 Да с’ од воде, брате, измакнемо!
0208 Кад с’ напију ледене водице,
0209 Код воде ће толу заметнути.
0210 Не шал’те се, браћо и дружино,
0211 Да их овде, браћо, околимо!
0212 Свак се добро у планини чувај,
0213 Да не пукне грана у планини,
0214 Док с’ у гори, браћо, утврдимо.“
0215 Измаче се од воде ледене,
0216 Сађе Раде и друштво његово.
0217 Кад с’ напише ледене водице,
0218 А од воде па се одмакоше,
0219 Гдје ј’ и одприј’ тола замећана,
0220 Испртише шарене торбице,
0221 Из тораба плоске повадише,
0222 А на троје толу заметнуше,
0223 Разложише хладно пити пиће.
0224 Онда им вели од Крмпота Раде:
0225 „Давор моја браћо у планини!
0226 Овде ј’ неко прије доходио,
0227 Да с’ чувамо, браћо у планини!
0228 Јесте л’ чули, браћо и дружино?
0229 Ја сам чуо и хабер узео,
0230 Диго се је Блажевић Омере,
0231 Диго чету по широкој Лици,
0232 Ево има пуних петн’ест дана,
0233 Како наске по планини тражи.“
0234 Док то рече од Крмпота Раде,
0235 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0236 „Харамбашо, од Крмпота Раде!
0237 Зло ти сио и вино попио!
0238 Ето на те Блажевић-Омера
0239 И побре му Маљковић-Стипана,
0240 И њихове чете у планини!
0241 Сву си мени рају поробио
0242 И Котара па си зафатио,
0243 Ваља нам се јутрос погодити.“
0244 Када чуо од Крмпота Раде,
0245 Он подвикну, а на ноге скочи:
0246 „Давор моја браћо и дружино!
0247 Оно ј’ вика Маљковић-Стипана,
0248 Ето на нас Блажевић-Омера,
0249 На ноге се, браћо и дружино!“
0250 Све му друштво на ноге скочило,
0251 Појагмише кладе и камење.
0252 Стаде вика од Крмпота Раде:
0253 „Блажевићу, чети буљубаша!
0254 Тебе фале, да си јунак прави,
0255 Још ни мене похулили нису.
0256 Искочи ми на стину студену,
0257 Разапни ми токе на прсима,
0258 Да т’ се бацим од ока јуначког.“
0259 Скочи Омер на стину студену,
0260 А разапе токе на прсима:
0261 „Бирај, Раде, како теби драго!“
0262 Кад отрже пушка у планини,
0263 Два синџирли зрна долетише,
0264 На Омеру рану начинише,
0265 Из Омера црна штрцну крвца.
0266 Стаде вика Блажевић-Омера:
0267 „Харамбашо, од Крмпота Раде,
0268 Искочи ми на стину студену!“
0269 Њему Раде на стину искочи:
0270 „Ево, Омере, од Крмпота Раде!“
0271 На њег Омер пушку одапео,
0272 Не погоди од Крмпота Раде.
0273 Стаде вика од Крмпота Раде:
0274 „Буљубаша, сад је реда моја,
0275 Нас двојица да се окушамо,
0276 Нек нам друштво гледа у планини!“
0277 Јопе Омер на стину изиђе,
0278 Пуче пушка од Крмпота Раде,
0279 А Омера јопе погодила
0280 И на њему рану начинила.
0281 Стоји вика Блажевић-Омера:
0282 „Харамбашо, сад је реда моја!“
0283 „ „Удри, Омере, колико ти драго!“ “
0284 Пуче пушка Блажевић-Омера,
0285 Не погоди од Крмпота Раде,
0286 Веш за њиме друга најбољега
0287 А његова Митра бајрактара.
0288 Стаде вика од Крмпота Раде:
0289 „Не криј рана, Блажевић-Омере!
0290 Не криј рана, не губи стражана,
0291 Скочи јопе на стину студену!“
0292 Док му Омер на стину изиђе,
0293 На њег Раде пушку управио
0294 И он пушци паде по нишану,
0295 Ћиде Раде пушку одапети,
0296 Ал отрже пушка испоприка
0297 И погоди од Крмпота Раду,
0298 Мртав Раде паде по камењу.
0299 Ко одапе пушку у планини?
0300 Одапе је Маљковић Стипане
0301 И окаја ране побратима.
0302 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0303 „Удрите, моја браћо и дружино!
0304 Погино је од Крмпота Раде,
0305 Најбољег је друга пожелио,
0306 Ранио се Блажевиц Омере.“
0307 А запали пушка у планини,
0308 Јер нагони Маљковић Стипане,
0309 А бране се у гори хајдуци,
0310 Пушка пуца, никад не патише.
0311 Гонећи се с њима у планини
0312 Стиже њима тријест Котарана,
0313 Рашћераше у гори хајдуке.
0314 Кад нађоше Маљковић-Стипана,
0315 Изнесе главу од Крмпота Раде,
0316 Запиваше млади Котарани:
0317 „Фала Богу и данашњем дану!
0318 Кад видисмо одсјечену главу,
0319 Мртву главу од Крмпота Раде!
0320 Врло нам је био додијао,
0321 Цинио нас често по Котару.“
0322 Даде главу Блажевић-Омеру.
0323 Већ хајдуке они рашћерали,
0324 Искупише друштво у планини.
0325 Док су Ради усијали главу
0326 И његово друштво рашћерали,
0327 Тријест друга њима погинуло,
0328 А и дван’ест младих Котарана
0329 Гонећи се по гори с хајдуци,
0330 Погинуло педесет хајдука,
0331 А десет их у гору утекло.
0332 Искупише главе одсичене,
0333 Нађе Стипан побратима свога,
0334 Побратима Танковић-Османа,
0335 Гдје му побро лежи у камењу,
0336 Двије њега пушке удариле,
0337 Сломиле му ногу у колину.
0338 По планини шићар покупише,
0339 На хајдуцих добро задобили,
0340 Прид Омера шићар искупише.
0341 Онда му вели Маљковић Стипане:
0342 „Блажевићу, чети буљубаша,
0343 Ником немој криво учинити,
0344 Подај дио младим Котараном,
0345 Јер су нами индат учинили.“
0346 Сваком Омер право подилио,
0347 Све на здрава даде подједнако,
0348 На рањена по два паја даје,
0349 Ко погино, по пет западало,
0350 Нек му дјеца код оџака знаду,
0351 Зашто им је бабо погинуо.
0352 Отален се они подигоше,
0353 Оде Омер уз гору зелену,
0354 Однесоше Танковић-Османа,
0355 Котарани натраг на Котаре,
0356 Повикују млади Котарани:
0357 „Блажевићу, чети буљубаша!
0358 Кад ћеш Задру на Котаре сићи,
0359 Снити главе бану Задранину?
0360 Врло ће те бане даровати.“
0361 А вели им Блажевић Омере:
0362 „Кад изличим ране на себика,
0363 Ја ћу Задру на Котаре сићи,
0364 Снити главе бану господину.“
0365 То рекоше, па се растадоше.
0366 Оде Омер на широку Лику,
0367 Однесоше Танковић-Османа.
0368 Када Омер на Удбину дође,
0369 Дочека их лички Мустајбеже,
0370 Дадоше му главе одсичене.
0371 Сваког беже добро даровао,
0372 Сваком даде другу Омерову,
0373 Сваком даде по тријест дуката,
0374 Блажевићу стотину дуката.
0375 Њему вели Блажевић Омере:
0376 „Наш Мустајбег, од све Лике главо!
0377 За ме није стотину дуката,
0378 Дај их, беже, побратиму моме,
0379 Мому побри Маљковић-Стипану.
0380 Он је, беже, Раду погубио
0381 И сачуво побратима свога.“
0382 Све се смије Маљковић Стипане:
0383 „Хвала теби, Богом побратиме!
0384 То је твојих стотину дуката,
0385 Ти си чети био буљубаша.“
0386 Њима вели лички Мустајбеже:
0387 „Хајде, сине Блажевић-Омере!
0388 То је твојих стотину дуката,
0389 Ни Стипану бити криво не ће,
0390 Знаде беже за Стипана свога.“
0391 Оде Омер свому билу двору,
0392 Однесоше Танковић-Османа,
0393 Однесоше кули од камена.
0394 Бег им посла Машина бербера,
0395 Да их бербер личи у оџаку.
0396 Личи бербер Блажевић-Омера,
0397 Изличи га за петнаест дана,
0398 Ал не море Танковић-Османа,
0399 Веш га навик личи на оџаку.
0400 Стиже књига бана Задранина
0401 А на руке бегу удбињскоме:
0402 „Пошаљи ми Блажевић-Омера,
0403 Уз Омера све друштво његово,
0404 Нек ми снесу главе низ Котаре,
0405 Да ти видим Блажевића твога.“
0406 Искупи их лички Мустајбеже,
0407 Опреми их Задру низ Котаре.
0408 Кад сађоше Задру низ Котаре,
0409 Санесоше одсичене главе,
0410 Дадоше их бану Задранину,
0411 Дарова их бане Задранине,
0412 Сваком другу даде Омерову,
0413 Сваком даде педесет дуката,
0414 Блажевићу триста маџарија:
0415 „То т’ је глава од Крмпота Раде?
0416 Што је Раде по планинах ходо
0417 Све дан по дан три године дана,
0418 А цинио Лику и Котаре
0419 На срамоту и бегу и бану.“
0420 Поврати се Блажевић Омере.
0421 Кад изиђе на широку Лику,
0422 Побратиму на облазак дође
0423 И даде му педесет дуката,
0424 И њему је бане опремио:
0425 „Мореш ли, брате, ране приболити?“
0426 „ „Прођи ме се, Богом побратиме!
0427 Врло су ме ране савладале,
0428 Ко када их приболити не ћу,
0429 Укле мене кићена дивојка.“ “
0430 То говори Танковић Османе,
0431 Дође њему лички Мустајбеже
0432 И уз бега дван’ест Удбињана,
0433 Међу њима Козлић Хурамага,
0434 С њима дође Омер-ефендија.
0435 Пита беже Танковић-Османа:
0436 „Ходеш моћи ране приболити?“
0437 „ „Не могу, беже, рана приболити,
0438 Укле мене кићена дивојка.“ “
0439 Онда вели лички Мустајбеже!
0440 „Ефендија, од Удбине главо!
0441 Јеси л’ икад у књизи гледао,
0442 Би ли могла уклети дивојка?“
0443 Узе хоџа, књигу расклопио:
0444 „Мустајбеже, од све Лике главо!
0445 Ја на књигу, беже, гледајући,
0446 Никад њега изличити не ћеш.
0447 Дај добави кићену дивојку,
0448 Да молимо кићене дивојке,
0449 Нек халали Танковић-Осману,
0450 Врло је је Осман уцвилио.
0451 Мен’ се чини, лички Мустајбеже,
0452 Када њему халали дивојка,
0453 Да би с’ онда мого изличити.“
0454 Посла беже Козличину двору,
0455 Доведоше кићену дивојку,
0456 Она бегу руци полетила:
0457 „Што ме зовеш, лички Мустајбеже?“
0458 „ „Ћери моја, кићена дивојко!
0459 Тебе зове лички Мустајбеже:
0460 Дај халали Танковић-Осману!“ “
0461 „Прођи ме се, лички Мустајбеже!
0462 Кад му ова халали дивојка,
0463 Онда своје ране изличио!
0464 Врло ми је, беже, кидисао,
0465 Код Црваћа мене оцвилио.“
0466 Мучи беже, ништа не дивани.
0467 Стаде вика Козлић-Хурамаге:
0468 „Ћи Умијо, моја јединице,
0469 Ја халали Танковић-Осману,
0470 Ја ћу т’ мртвом говорити главом.“
0471 „ „Прођи ме се, бабо Хурамага!
0472 Кад је тако, бабо Хурамага,
0473 Ја ћу тебе послушати, бабо,
0474 А немој ме резил учинити,
0475 Халалит ћу Танковић-Осману.
0476 Мустајбеже, од све Лике главо!
0477 Ето твога Танковић-Османа,
0478 Вавик ми је био муштерија,
0479 А и ја сам њему, Мустајбеже!
0480 Ако ће ми своју виру дати,
0481 Да ће мене за љубу узети,
0482 Другом с’ на ме оженити не ће,
0483 Ја ћу, беже, њему халалити.“
0484 Њему вели лички Мустајбеже:
0485 „Хош ли, сине, Танковић-Османе?“
0486 „ „Хоћу, беже, лички Мустајбеже!
0487 Ево јој је вјера од менека,
0488 Ако остане у животу глава,
0489 Вавик сам јој био муштерија,
0490 Ја ћу липу за љубу узети,
0491 Никад с’ на њу оженити не ћу.
0492 Вавик ми је срцу мила била,
0493 Од милости отискох јабуку,
0494 Па у руку погодих дивојку.“
0495 А дивојци сузе ударише,
0496 У десну га руку пољубила:
0497 „Танковићу, по свиту гледање!
0498 Ја ћу теби, драги, халалити,
0499 Да си моју ти одсико руку.
0500 Да Бог даде и срећа божија,
0501 Брзо твоје ране замладиле
0502 И са мном се, драги, оженио!“
0503 То му рече, на врата утече.
0504 Насмија се Козлић Хурамага:
0505 „Хај аферим, моја јединице!
0506 И ја ћу те њему поклонити.“
0507 Све се смију млади Удбињани,
0508 Свак окрену своме билу двору.
0509 Оста бербер, да личи Османа,
0510 Још га личи за девет недиља,
0511 Изличи се Танковић Османе.
0512 Кад изличи ране на себика,
0513 Њему беже испроси дивојку
0514 И ожени Танковића свога,
0515 Бег му куме био код дивојке,
0516 Пир учини, проведе весеље.
0517 Он повика Танковић-Османа:
0518 „Не шали се, Танковић-Османе!
0519 Немој своје љубе приварити,
0520 Немој с’ другом на њу оженити,
0521 А ти вјере своје прегазити,
0522 Мртвом ћу ти главом говорити.“
0523 „ „Не ћу, беже, вјеру ти задајем.“ “
0524 Оде беже до оџака свога,
0525 Оста Осман у кули каменој,
0526 Двор чадио, Умију љубио,
0527 И с њоме је пород изродио,
0528 А никад је није прекорио,
0529 Што је лежо за годину дана,
0530 Ни она њега, што је је убио.
0531 Липо су се, кажу, миловали,
0532 Никад с’ на њу није оженио.
