Умирање  (1914) 
Писац: Гаврило Принцип
Песма настала 1914, током Принциповог тамновања у затвору за време истраге за Сарајевски процес поводом Сарајевског атентата. Први пут је објављена 17. марта 1919. године, после Првог светског рата, у Звону.


Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема.

Ал‘ право је рекао пре
Жерајић, соко сиви:
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.

И место да смо у рату
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату
На нама ланци звече.

Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт
Ја нијесам идиот
Па то је за мене смрт.

Извори уреди

  • Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966. — стр. 557,896.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Гаврило Принцип, умро 1918, пре 106 година.