Укован делија
Шетала се по море галија,
При галију укован делија.
Гледала га од брега девоћа,
Па му врља од злата јабуку.
Ал говори укован делија: 5
„Не врљај се од брега, девоћо,
Ожењен сам не могу те узнем,
Укован сам не могу те ватим,
Остарел сам не могу те љубим.
Мен су двори у пелен урасли, 10
И у двори дрво огорело,
У њега су до три кукавице:
Једна кука јутро по вечером,
Друга кука већ је осипнула,
Трећа кука кад вој на ум дојде. 15
Што то кука јутром па вечером,
То је моја мајка остарела.
Што то кука већ је осипнула,
То је моја сестра омилела.
Што то кука кад вој на ум дојде, 20
То је моја љуба отровница.
Девет ми је брата отровала,
Десетога мене оковала.
Затој немој јабуку да врљаш
Јер не могу младу да те љубим.“ 25
