Узјездило је загорче

Узјездило је загорче — Стано! (припев)
Уз дивно равно загорје:
Да прекупује волове,
И оне чарне биволе,
И те рогате овнове.
Не прекупова волове,
Ни оне чарне биволе,
Ни те рогате овнове:
Гајде је прекуповако
И оне танке цоваре!
Куде је ишло, свирило,
Те је девојке мамило.
Домамило Раду девојку,
Па ми он Ради говори:
„Убава Радо, гиздава!”
„И ти си красан Стојане,
Ајд да се ми две узмемо.”
„Нећу те Радо, те нећу.”
„Зашто ме нећеш Стојане?”
„Кад је била седељка
Моја је мајка ђерела
Свака је мома напрела;
Ај по два до три вретена,
А ти си Радо, тек једно.”
„Ако је једно Стојане,
Али је танко, претанко:
Ваздан га мајка мотала
Двеста је врзма свезала,
Триста је клетва метала:
„Руке ти Радо отпале,
Очи ти Радо испале,
Зашто си тако напрела.”

Имена лица од којих су забележене песме

Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана.

Извор

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 36., стр. 36-37.