Ударац Али-пашин на Лијешњане

0001 Даву чине подгорички Турци
0002 На дивану паше честитога:
0003 "Али-пашо, цареви већилу!
0004 "Ал’ не видиш ал’ хабера немаш,
0005 "Да ми Турци живјет’ не можемо
0006 "Од крваве нахије Љешанске?
0007 "Притиште нам поља и ливаде,
0008 "А освоји грозне винограде,
0009 "Ми се Турци маћи не смијемо,
0010 "Нит’ у Љешкопоље испанути,
0011 "Нити Зетом прошетати равном,
0012 "Да ми наше видимо тимаре,
0013 "Од српскијех силнијех вукова,
0014 "Но излазе из крвавих гора,
0015 "Нас чекају на друмове Турке,
0016 "Те нам русе ос’јецају главе.
0017 "То је зазор цару честитоме,
0018 "А камоли цареву везиру,
0019 "Но подигни војску од низама,
0020 "А ми ћемо дићи Подгорицу,
0021 "Да на влашко племе ударимо,
0022 "На Фармарке на село крваво,
0023 "Не би ли нам Бог и срећа дала
0024 "И нафака Мухамеда свеца,
0025 "Да Фармарке село изгоримо
0026 "И Кокоте хариш учинимо,
0027 "С тијем бисмо лахе уплашили,
0028 "И ми Турци мало починули.
0029 "А ево нам згода превелика!
0030 "Књаз Даниле није на Цетиње,
0031 "Но је поша с његовом књегињом
0032 "На тефериџ на Ловћен планину,
0033 "Са Данилом српске поглавице,
0034 "Што би дошле њима уиндату."
0035 На то паша њима одговара:
0036 "Турци браћо, жалосна вам мајка!
0037 "Није оно Љешанско јунаштво,
0038 "Да отимљу поља и ливаде,
0039 "И да с’јеку крајичнике Турке
0040 "Според наше варош-Подгорице,
0041 "Но Данила Петровића књаза,
0042 "Који метну у ред Црногорце,
0043 "Да не смије натраг побјегнути,
0044 "Но на себе Турке дочекати,
0045 "Па се бојим бруке и срамоте,
0046 "Јер ће паша изгинути војска,
0047 "Јер су, Турци, зорни Црногорци.
0048 "Откад Ферик-пашу задобише
0049 "И цареву војску исјекоше
0050 "На Граховцу пољу широкоме,
0051 "Не страше се до Бога никога.
0052 "Али хајте, диж’те Подгорицу
0053 "И њезине околине љуте,
0054 "Ја ћу дићи војску од низама,
0055 "И кренућу убојне топове,
0056 "Да на влашко племе ударимо,
0057 "Да га живим огњем изгоримо,
0058 "Нека знадувласи по крајини,
0059 "Да су јоште у животу Турци."
0060 Када Турци пашу разумјеше,
0061 До земље се паши поклонише,
0062 Пак дигоше варош Подгорицу
0063 И њезине околине љуте,
0064 Паша диже војску од низама,
0065 Са низамом убојне топове.
0066 Мисли паша ударит’ кријући,
0067 Изненада село притиснути
0068 Љешњанина добра срећа била,
0069 Јере турску опазише војску,
0070 Те скочише на ноге јуначке,
0071 И Турцима поше у сретање.
0072 На Ситницу војску дочекаше,
0073 Убише се боја жестокога,
0074 И сломише варош Подгорицу,
0075 Која бјеше махом похитала,
0076 Да на’прва добије поштење.
0077 У то приспје Али-паша с војском,
0078 Са низамом и са топовима,
0079 Тер на војску ршун учинио.
0080 Ондан Турци сложно ударише,
0081 Од Ситнице Србе поломише,
0082 До Фармарка села доћераше,
0083 У убише сивога сокола,
0084 Од књажеве гарде десечара,
0085 По имену Митра Јошовића,
0086 И шестину раном обранили.
0087 Ал’ се Срби покорит’ не дају,
0088 Но бој бију, а село ми бране,
0089 А кликују Љешњане остале.
0090 У то дође стотина јунака,
0091 И пред њима војвода Иване
0092 С побратимом Иван-капетаном,
0093 И на Турке сложно ударише,
0094 Мало натраг турке поћераше,
0095 Метеризе тврде уфатише.
0096 Ал’ се низам повратит’ не даје,
0097 Него хоће село да опали,
0098 Јере паша ршун чинијаше,
0099 Ма се мушки војевода брани
0100 И његови Љешњани остали,
0101 Бој ми бију, метеризе бране,
0102 Турчин пада, никад не престаје,
0103 А не могу да уграбе главе,
0104 Јере низам сипље огањ живи,
0105 Брани своје мртве и рањене,
0106 Мртве грабе подгорички Турци,
0107 Да им Србин не пос’јече главу.
0108 У то низам топове привуче,
0109 Стаде бити метеризе тврде,
0110 Ал’ јунаци јесу Црногорци,
0111 За топове и низам не маре,
0112 Но бој бију, кличу се јунаци,
0113 Јунаке је тама притиснула
0114 Од брзога праха и олова.
0115 Тако траја од јутра до мрака,
0116 Бој огњени никад не престаде.
0117 Кад у вечер о акшаму било,
0118 Кћаше бити јада од Турака,
0119 Јер Србима добра помоћ дође,
0120 Од Љешњана сва нахија горња,
0121 Која та дан бјеше на пазару,
0122 И Цеклинска жупа сваколика.
0123 Но их Турци чекат’ не смљедоше,
0124 Него с пашом грдни побјегоше
0125 Пут лијепе варош-Подгорице,
0126 Носећ’ собом мртве и рањене.
0127 Вјеруј, побре, сами кажу Турци
0128 За њихову грдну погибију,
0129 Да нијесу тако изгинули,
0130 Како кад је Махмут погинуо
0131 На Крусама селу крвавоме,
0132 Нит’ Турцима вишег јада било,
0133 Нити више тужбарице било
0134 Од Турака и турскијех була,
0135 Што је та дан о светом Илији.
0136 А Срби се на једно скупише,
0137 И три пута шамлук учинише,
0138 Јер јунаци славу задобише,
0139 Међу њима Иван капетане,
0140 Он од књаза задоби сердарство,
0141 А војвода пофалу јуначку.
0142 Сада моју пјесму завршујем
0143 На пофалу српске крајичника.