Увео цвет

Војислав Илић

Увео цвет

Увео цвет Писац: Војислав Илић

Дуго се поље зелени,

У пољу цветак румени;

Крај њега поток ромори,

Жубором шапће, говори:

— Цветићу, тужан не био!

Зашто си стабло повио?

Што тако тужно миришеш,

А шуштиш, кô да уздишеш?

- Поточе, бистри, хлађани!

Вене ми живот млађани:

Ја љубљах лепу цурицу,

Мирисну, белу ружицу.

Још синоћ моја бејаше,

Јутрос је свати узбраше;

Свет мије срећу однео,

Зато сам блеђан, увео!

септембар, 1880 год.

Извори

• Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 99.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.