Убава Радо, убава

* * *


[Убава Радо, убава]

Убава Радо, убава,
ајд да се, Радо, узнемо.
— Мани ме, море, Јоване,
несмо ли, море, родбина!
— Убава Радо, убава, 5
ситно камење број нема,
убава мома род нема,
ајд да се, Радо, узнемо.
Широка вода брод нема,
високо дрво лад нема, 10
убава мома род незна -
ајд да се, Радо узнемо.


Певач, место записа и напомена

По казовању Савке Петровић, неписмене сељанке из Бучума код Сврљига (65 год.) Забележио: Недељко Богдановић.

Референце

Извор

  • Недељко Богдановић: У градини струк босиљка, Градина број 5-6/1971, стр. 67.