* * *


      

Турци јањичари

Вино пише триест јањичара
У горици под зеленом јелом,
С њима пије стари Ћефен-ага,
Вино пише три бијела дана;
Сваки с' вали, да је јунак прави; 5
Ал' с' не вали стари Ћефен-ага,
Већ како га једна чаша дође,
Брк узвије, а чашу салије,
Празну чашу на столицу баци.
Питају га јањичари Турци: 10
„Ој Бога ти, Ћефен-ага стари!
„Шта ти мучиш ништа не бесједиш?
„Сви ми знамо, да си јунак прави.“
Ал' бесједи Ћефен-ага стари:
„Добар јесам шићар потпазио, 15
„Баш код куле Грујице војводе,
„Јера Грује сад код куће није,
„Отишо' је на Косово равно,
„Има пуна три мјесеца дана,
„Доћи не ће још за мјесец дана; 20
„Но хајдемо поробит му кулу
„И одвести Грујичину љубу,
„Оженити Ћефен-агу старог.“
Кад то чуше триест јањичара,
Сви скочише на ноге лагане, 25
А пред њима Ћефен-ага стари,
Отискош' се кроз гору зелену,
Баш до куле Грујице војводе.
Кад дођоше у поље зелено,
Угледа их Грујичина љуба, 30
Па салети кули низ мостове
У бијелу камену авлију,
Па затвори од авлије врата.
Кад дођоше на авлијска врата,
Проговара Ћефен-ага стари: 35
„Ој Бога ти, љубо Грујичина!
„Отвори ми од авлије врата,
„Па ћеш бити Ћефен-агиница;
„Ти ћеш с'једит у чардаку моме
„У чардаку, на меку душеку; 40
„Не 'ш постити ни сp'једе ни петка.“
Кад то чула Грујичина љуба,
Она слети кули на капију,
Па отвара на авлији врата,
Па се врати кули уз мостове. 45
За њом иде триест јањичара;
Кад бијаху у бијелој кули,
Пише вино три бијела дана,
Кад четврти данак освануо,
Помоли се Грујица војвода, 50
И он језди пољем зеленијем;
Угледа га Ћефен-ага стари
Угледа га кули са пенџера,
Пак дозивље Грујичину љубу:
„Бога теби, Грујичина љубо! 55
„Ко је оно преко поља равна?“
Проговара Грујичина љуба:
„Оно ти је Грујица војвода.“
Кад то чуо ага, Ћефен-ага,
Препаде се, уједе га гуја; 60
Јер се боји Грујице војводе.
Проговара Грујичина љуба:
„Не бој ми се, Ћефен-ага стари!
„Кад Грујица близу куле дође,
„Изнијећу м' нејака Стевана, 65
„Ђететом ћу њега засмијати,
„Отпримићу м' свијетло оружје,
„Даћу њему вина обунана,
„Ту ћу њега лако преварити.“
Кад се Грујо кули прикучио, — 70
Вид' му љубе, жалосна јој мајка! —
Изнесе му вино обунано,
Па опоји Грујицу војводу:
Паде Грујо у зелену траву,
А допаде Ћефен-ага стари, 75
Савеза му руке наопако,
Па га бије чизмом и папучом.
Поробише кулу Грујичину,
Одведоше љубу Грујичину,
Поведоше Грују савезана, 80
Оставише нејака Стевана,
Млада Стеву од осам година.
Ал' зацвили Стево у одају;
Ал' говори Грујица војвода:
„Богом брате, ага Ћефен-ага! 85
„Поведи ми нејака Стевана.“
Поврати се Ћефен-ага стари,
Те поведе нејака Стевана.
Отискоше с' у гору зелену;
Кад дођоше у гору зелену, 90
Грују, вежу за јелу зелену,
Па сједоше пити рујно вино.
Пошета се нејаки Стеване,
Он се шеће и тамо и амо,
Дошета се до свог родитеља. 95
Ал' говори Грујица војвода:
„Драго д'јете, нејаки Стеване!
„На де теби буна и татуна,
„Превар' Турке, у вино им баци,
„Не би л' сине, обунао Турке, 100
„Не би л' баби опростио руке. —“
Мили Боже, на свему ти вала.
Кад се диже Грујица војвода,
Он удари међу јањичаре
Као соко међу голубове, 105
Па исјече триест јањичара
И са њима Ћефен-агу старог;
Невјерницу љубу ухватио
Прореза јој пребијеле руке,
А кроз дојке провукао руке, 110
Она иде од јеле до јеле,
Као тица од гране до гране.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Красић Владимир, Српске народне пјесме старијег и новијег времена, књига прва, Браћа Јовановић, Панчево, 1880., стр. 27-31‎