Тужбалица за Даницом Љеповић
Јој, Данице, на небу звјездице,
јој, Данице, наша преоднице,
ти си нам свијетлила,
ти си нас свију гријала!
Ајој, прерано се малда угаси,
душманска те коса покоси
у Лици сњежној, леденој,
душманска те коса покоси
на крвавом снијегу, сејо,
ђе падоше другови твоји
док те осветише, сејо!
Ајој, Данице, дико наша,
остаде ли пуста пушка твоја,
коју си, сејо, толико вољела
и дуго за њом жудила,
са ком си на душмана јуришала,
којом си нас, сејо, бранила
од бијесних паса, сејо?
Јој, коме си је, сејо, предала?
Ко ће те са њом осветити?
Ајој, Даш, брате мили,
најмлађи најмилији,
ајој, у свијет си нејак отишао,
од тебе гласа не чујемо.
Јој, брацо, ако си пушки дорастао,
ајој, дођи, брацо,
узми сејину пушку опустјелу,
освети, Дамјане, сеју нашу.
Ајој, гони душмане, брацо,
јој, са прага нашег спаљеног,
са прага ојађеног,
ајој, са гробља овог крвавога!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
