Тужан Јово по граници шеће, Срце лети куда коњ не може: „Да су мени крила лабудова, Да одлетим до дикина двора, Да је видим да ме жеља мине, 5 Да се вратим докле зора сине. Карауло, у земљу пропала, Која си ме овдје привезала!
