Туговање змаја на Ловћену

0001 Боже мили, чуда великога!
0002 Стоји јека ломне Горе Црне,
0003 Или дува вјетар у врхове
0004 И од јела размахује гране?
0005 Ил’ пуцају зелене лабаре
0006 На Цетиње насред Горе Црне?
0007 Или бије море у брегове,
0008 Одзив дају горе Црногорске,
0009 Страшно јечи Ловћенска планина?
0010 Ал’ не дува вјетар у врхове,
0011 Нит’ од јела размахује гране,
0012 Нити бије море у брегове,
0013 Него јечи та рањени змаје
0014 На високу Ловћенску планину
0015 Код бијеле светог Петра цркве,
0016 Што је втори Петар саградио,
0017 И у њу је кости сахранио,
0018 Код ње рањен змаје погинуо,
0019 Плаче змаје и сузе прољева,
0020 Врло му се бјеше ражалило
0021 За његова саломљена крила,
0022 Јере су му оба отпанула,
0023 И брчна му пера поскубена,
0024 Зачула га с Думитора вила
0025 Сакрај Пиве са Херцеговине,
0026 Зове вила грлом бијелијем
0027 На високу Ловћенску планину,
0028 Рањенога змаја дозиваше,
0029 Још му вила добро јутро зваше,
0030 "Ал’ рањени змаје одговара:
0031 "Бог и с тобом, с Думитора вило!"
0032 Али вила змаја питоваше:
0033 "Рањен змају, мој по Богу брате!
0034 "Што ти јечиш и сузе прољеваш,
0035 "Која ти је голема невоља?"
0036 Али рањен знаје одговара:
0037 "Чуј ме добро, вило посестримо!
0038 "Тешка ме је мука допанула
0039 "Већ за моја саломљена крила,
0040 "Ја сам једно изгубио крило
0041 "На хиљаду и осме стотине
0042 "И тридесет и године пете
0043 "На Грахово поље од мегдана,
0044 "Кад се двије ударише војске,
0045 "Једна војска од Херцеговине,
0046 "А друга је ломне Горе Црне,
0047 "Пред турском је Али-паша Туре,
0048 "А пред српском Петровић владика,
0049 "Ту сам једно изгубио крило;
0050 "А једно ми бјеше остануло,
0051 "На крило ми пера ударише,
0052 "Добро бјеше подјачало крило,
0053 "Шњим летијах, ка’ да оба имах,
0054 "Сад сам, вило, друго изгубио
0055 "Пред Котором градом латинскијем,
0056 "Сад су оба крила отпанула
0057 "И брчна ми пера оскубена,
0058 "Пак ћу плакат’ довијека, вило,
0059 "Јер се никад ни веселит’ нећу."
0060 Слободи га с Дурмитора вила:
0061 "Рањен змају, мој по Богу брате!
0062 "Ти не плачи и не ружи лице,
0063 "Виђу да си изгубио крила,
0064 "Већ ти крила ударити неће,
0065 "Ко погине, већ се дићи неће,
0066 "И ако си крила изгубио,
0067 "Ал’ нијеси срећу изгубио,
0068 "Но си љуту змију породио,
0069 "Љуту змију од срца твојега,
0070 "Која има соколова крила,
0071 "Змија ће се у крила удрити,
0072 "Облазиће царства и краљевства
0073 "И научит’ философске школе,
0074 "Долазиће ломној Гори Црној,
0075 "Да те рани и ода зла брани
0076 "И да брани своју старевину,
0077 "Окол’ ње се купе соколови,
0078 "На веља се јата савијати
0079 "И црне ће рашћерати чавке.
0080 "Знадем, змају, пуно ти је криво,
0081 "Има много љета и година,
0082 "Каде зину немила аждаја
0083 "Из црнога пакла и језера
0084 "Прождрије ти миле девет брата
0085 "Од твојега и оца и мајке,
0086 "Ал’ од браће ђеца остадоше,
0087 "У туђа се царства расијаше,
0088 "Ти остаде јединак у мајке,
0089 "И прегна те с твоје старевине,
0090 "Ти утече један у планину,
0091 "Заћера те у тијесне кланце,
0092 "Да не можеш живјет’ ни умријет’,
0093 "Вазде д’јаше немила аждаја,
0094 "И широка жвала раствараше,
0095 "Да би тебе како прогутала,
0096 "Ка што ти је браћу прогутала,
0097 "Ти се, змају, обрани јуначки,
0098 "Не даде се немилој аждаји,
0099 "Но остаде јединак у мајке,
0100 "Ти си ондар добра изгубио,
0101 "Кад си девет брата изгубио,
0102 "Ондар су ти уломљена крила.
0103 "Али ћу те опет слободити:
0104 "У мало се немој препанути,
0105 "И ако си крила изгубио,
0106 "Аждаји се жвала ослабише,
0107 "Већ не може уста отклопити,
0108 "Да прогута тебе десетога."
0109 Али рањен змаје одговара:
0110 "Чујеш ли ме, вило посестримо!
0111 "Ти слободиш мене рањенога,
0112 "Јер је слаба паклена аждаја,
0113 "Јер су јој се жвала скаменила,
0114 "А она је са свијем зинула,
0115 "И велику снагу окренула,
0116 "Да прогута мене рањенога
0117 "И још моје јато соколова."
0118 Ал’ тако му вила одговара:
0119 "А не бој се, мој рањени змају!
0120 "Ако би се она окренула,
0121 "Чекају је твоји соколови
0122 "На стријеле и оштре анџаре,
0123 "Распараће њојзи утробицу
0124 "И извадит’ језик уз вилице.
0125 "Пак чујеш ме, мој рањени змају!
0126 "Ако би ти до невоље било,
0127 "Ти покликни све редом синовце,
0128 "Који јесу родна браћа твоја,
0129 "Све ћу ти их по имену казат’:
0130 "Један стоји равној Арбанији,
0131 "Други Боки и у Далмацији,
0132 "Трећи стоји земљи Кроацији,
0133 "А четврти равној Славонији,
0134 "Пети стоји у Сријем богати,
0135 "У богати Сријем код Дунава,
0136 "Шести стоји код земље Мађарске,
0137 "У широку у земљу Банатску,
0138 "Седми стоји у Херцеговину,
0139 "Осми стоји у Босну поносну,
0140 "А девети у земљу Србију.
0141 "То је ваша од старине фала,
0142 "Ту је сад и крепост и снага,
0143 "Булгарију зови у помоћи,
0144 "Они су ви браћа и рођаци,
0145 "И они су ваши једновјерци,
0146 "Пак распарај немилу аждају,
0147 "Заћерај је на столицу стару,
0148 "Нека лежи паклу нечистому,
0149 "Да не ждере Словинске синове,
0150 "Што познају Христа спаситеља."
0151 Змај рањени слуша вилу дивно,
0152 Што Словинска вила говораше
0153 С Дурмитора са Херцеговине,
0154 Ал’ рањени змаје одговара:
0155 "Богом сестро, пребијела вило!
0156 "Рањенога мене разговори,
0157 "Кад би било, што говориш, вило,
0158 "Кад би било и би се случило,
0159 "И кад би ми погодила вила,
0160 "Не бих моја ни жалио крила."
0161 На томе се збору раздвојише.
0162 Ту не бјеше змаја рањенога,
0163 Но војвода Петровићу Мирко,
0164 Плаче Мирко два брата рођена,
0165 Плаче Мирко књаза и Стефана,
0166 Два сокола и храбра племића,
0167 Браћу храбру и српску обрану,
0168 Свега Српства изглед и пофалу,
0169 Плаче Мирко Србе и банове,
0170 Своје стрице храбре витезове,
0171 Врло му се бјеше ражалило,
0172 Јер је веља добра изгубио,
0173 Своју браћу и српску похвалу
0174 И уздање Срба свакојега.
0175 Ал’ војводу чедо слобођаше,
0176 Чедо мудро, јединак Никола,
0177 Никола му тако говораше:
0178 "Тале Мирко, ти не руши лице!
0179 "Ти не плачи браћу и стричеве."
0180 Војвода му Мирко одговара:
0181 "О Никола, мој једини сине,
0182 "Ја ћу плакат’ вазда без престана,
0183 "Јер су ми се поткинула крила,
0184 "А моја се браћа разродила,
0185 "А сам сирак без виђе никога,
0186 "Сад ће на ме навалити Турци,
0187 "Крајине ће моје потиснути,
0188 "И многе ми Србе заплакати,
0189 "Што ји бјеше књаже придобио
0190 "И под своја крила прибавио."
0191 Ал’ му мудро синак одговара:
0192 "Мили тата, српска војеводо!
0193 "Не бојим се од цара турскога,
0194 "Доклен су ми сиви соколови,
0195 "Црногорски храбри витезови,
0196 "Који знаду Турке дочекати
0197 "И јунаштво своје показати
0198 "Ради славе и српске обране,
0199 "Но не плачи и не руши лице,
0200 "Нема посла у плаха главара,
0201 "Не страши ми моје Црногоце,
0202 "Не вријеђај срца у јунаке,
0203 "Но слободи јато соколова."
0204 Мирко гледа мила сина свога,
0205 Метну руку у џеп од доламе,
0206 Пак извади свилену мараму,
0207 Пак са лица сузе отираше,
0208 Сина љуби, пак му говораше,
0209 Пољуби га међу очи црне:
0210 "Благо мене, моје чедо мудро!
0211 "Кад си таквог срца јуначкога,
0212 "И кад збориш мудро и паметно,
0213 "Треће ми се срце у прсима,
0214 "Престаше ми сузе на очима,
0215 "Рањено се срце моје смије,
0216 "И душа ми Богу зафаљује,
0217 "Који ми је тебе обдарио
0218 "За похвалу и српску обрану,
0219 "Да кољено наше не ишчезне,
0220 "Да се наше име не испише,
0221 "И погани Турци не узвисе."
0222 Пјесма мала на свршетку била,
0223 Сваком Србу на весеље била,
0224 Сваком Србу и сваком Совинцу.
0225 Ко ће боље нек иде ус-поље,
0226 Ручај каше, пак пођи у паше,
0227 Пас распаши, биће ти полакше,
0228 Носом сркај, своје косе дрпај,
0229 Ти се врати, пут други прифати,
0230 Пођ’ у цара, пак се разговарај,
0231 Мене тужи, а себе наружи,
0232 Свуд се скитај, пак за мене питај,
0233 Сједим криво, а бесједим право,
0234 Ко забави, нек ме не добави,
0235 Још би њеки приговори били,
0236 Папир мањка, а писар ми заспа,
0237 Кап од лозе у главу од козе.