Туга (Светозар Манојловић)
| Туга Писац: Светозар Манојловић |
Још дан, к’о и пре, над вртом бдије;
Још роса трепти по шарном цвећу;
Још пчеле, зучећ’, цвеће облећу — —
Ал’ она, она — ту више није.
Још око липе бршљан се вије;
Још славуј љупке песмице поји;
Још клупа мала под липом стоји — —
Ал’ она, она — ту више није.
О љубо слатка, о љубо мила:
Валова страшних огромна сила
Сва ми се слије у јадне груди,
Кад год се нађем у овом крају,
У овом малом негдашњем рају,
Што нам га оте — наш удес худи.
Беч, 1895.
Извор
уреди- 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 13, стр. 397.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Манојловић, умро 1909, пре 115 година.
|