* * *


Три махане

Јово проси лијепу ђевојку
У бијелу Будимлиј’ну двору.
Говорио Еудимлија стари:
»Море, Јово, не проси ми шћерцу,
Нећу ти је никад поклонити, 5
Три махане на теби имаду:
Једна мана — трошкали си, Јово,
Друга мана — немаш рода свога,
Трећа мана — ти се свађе нађеш.« 
То је Јови врло жао било, 10
Па казује у дворима мајци,
Да му стари три махане каже.
Туди Јова мајка разговара:
Сине, Јово, од срца једини,
Ако буде суђена ђевојка, 15
Све три ће ти угинути мане.« 
Прође једна неђељица дана,
Једна прође, а и друга дође,
Драга чека, да јој Јово дође,
А кад виђе, да јој не ће доћи, 20
Украде се из бијела двора,
Па је Јови сама долазила,
Долазила, па је говорила:
»Шта је, Јово, што си невесео,
Зар ђе бабо три махане каже? 25
Да је бабо и стотину каз'о,
Зарад мене ниједна би била.
Ја ћу опет молит' Бога за те
И тебе ћу највољети, Јово.«


Референце


Извор

Сарајке, српске народне женске пјесме, књ. 1; из збирке Милана Бугариновића, [Сарајево], Срби типографи града Сарајева, 1904., стр. 41-42.