Трепавице
| Трепавице Писац: Мирко Королија |
Две љиљанске лептирке, што на крају
крила сунчано јарко злато носе,
и што на целов ко̂ на пуп пун росе
падају с дугом стрепњом и застају;
можда два листка ране руже, што се
убавим жаром твојих ока двају
на рубу љупко опаљена сјају,
задишућ’ слатким дахом твоје косе;
ил’ звезде две са зракама од злата,
које два врана неба собом крију,
где песме моје рађају се, клију;
ах, две најмекше, најжудније моје
риме, близанке трептаве без јата, —
те дуге, лепе трепавице твоје!
Извор уреди
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 243.
|