Томаида (драма у три чина)/22

ДРУГИ ЧИН

◄ III

IV

V ►

IV

АНГЕЛОС, ЗОА, ПРЕЂАШЊИ

АНГЕАОС (Враћа се, а за њим Зоа): Је л’ Спирос?
СТАВРОС: Спирос боме осветла образ.
ЛАМБРОС: Хоћеш да пођеш, Зоа?
ЗОА: Па да пођем!
ЛАМБРОС: Бога ти, кад наиђу сељаци из Скалатине на трг, поручи мојој жени да ми пошаље преобуку и једну белу погачу.
ЗАФИРИОС (Вади једну гуњу из недара): А ако наиђу сељаци из Кониоскоса, дај којој снаши ову гуњу, она већ зна коме ће је однети. Само ти реци: послао Зафириос, а она ће знати.
СТАВРОС: Па знамо и ми!
ЗАФИРИОС: Па ако и знате, ништа то... Дај ти само, Зоа!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.